Izvor: Politika, 03.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hamza ne oprašta
Ako je neko i imao dilemu o dubini i snazi korena koje je vehabizam pustio u Bosni i Hercegovini od subote je – nema. Ne samo zbog toga što se na protestnom skupu, održanom u Zenici pod nazivom „Halali nam, Hamza”, okupilo oko tri hiljade ljudi – među kojima je bio i veliki broj mladih, pa i dece – nego i zbog poruka koje su sa njega upućene.
Protest je organizovan zbog odluke nadležnih organa u BiH da Imadu alHusniju, poznatijem pod ratnim imenom Abu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Hamza i drugim mudžahedinima oduzmu državljanstva i da ih, zbog toga što je ocenjeno da su pretnja za bezbednost zemlje, proteraju iz BiH.
Jedan od govornika, hafiz (onaj koji Kuran zna napamet) Bilal Bosnić je, bez ijedne ograde, kazao „islam je naša viza za budućnost”. Time je, u stvari, poručio da islamisti nisu spremni na dijalog sa ostatkom sveta i da je za njih svetski poredak prihvatljiv samo ako se sve u društvu zasniva na pravilima islama.
Na skupu u Zenici, najvećem posle prošlogodišnjeg okupljanja vehabija na sahrani Jusufa Barčića u okolini Tuzle, čuli su se i pozivi Bošnjakinjama da „rađaju i odgajaju nove Hamze, Anvare elŠabane...” kao da je reč o dobitnicima Nobelove nagrade a ne o međunarodnim teroristima za kojima su tragale policije mnogih evropskih država.
Da procene nadležnih organa nisu bez osnova, potvrdio je upravo Abu Hamza, rekavši da on i njegova deca, a ima ih šestoro, neće „imati halala” – oprosta – za one koji ga proteruju iz BiH. Jer, on i njegova deca, kao i ostali mudžahedini kojima je oduzeto državljanstvo, navodno nisu učinili ništa loše. Oni su se samo borili „na Alahovom putu” i „pritekli u pomoć bošnjačkom narodu”.
Do oduzimanja državljanstva bivšim mudžahedinima u BiH došlo je pod pritiskom zapadnoevropskih zemalja i, posebno, Amerike. Pritisci su pojačani posle niza otkrića da su mudžahedini, koji su svojevremeno ratovali u BiH, povezani sa nizom terorističkih napada – od Njujorka i Vašingtona do Madrida, i otkrivanja grupe Mirsada Bektaševića, poznatijeg kao „Maksimus”, koja je u Sarajevu pripremala napad na diplomatska predstavništva zemalja koje imaju vojnike u Iraku.
Kako su mudžahedini došli u BiH, odavno je poznato. Stizali su po naređenju Osame bin Ladena, vođe najmoćnije terorističke organizacije na svetu Al Kaide. Dolazili su preko zapadnoevropskih država u Hrvatsku, a odatle su sa, uglavnom, legitimacijama humanitarnih radnika, ulazili u BiH. Sve je to rađeno sa saznanjem i uz blagoslov Amerike. Uostalom, to je potvrdio i nekadašnji specijalni izaslanik američkog predsednika za Balkan Ričard Holbruk, rekavši da je to „bio pakt sa đavolom”, ali i jedini način da se pomogne „izolovanim Bošnjacima”.
Amerikanci su odigrali ključnu ulogu i u kršenju odredbe Dejtonskog sporazuma, po kojoj su svi strani vojnici morali da napuste BiH u roku od trideset dana od dana potpisivanja mirovnog ugovora. Uprkos tome, mudžahedini su ostali, jer je prema rečima nekadašnjeg šefa Misije Ujedinjenih nacija u BiH, američkog generala Žaka Pola Klajna, tako odlučeno „na međunarodnom nivou”, jer je procenjeno da je „bezbednije za ceo svet da ih zadržimo u BiH, jer znamo gde su.”
Zbog čega sada zapadne sile insistiraju na proterivanju mudžahedina iz BiH? Vredi li se nadati odgovoru na ovo pitanje.
Boro Marić
[objavljeno: 03/02/2008]
