Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Jan.2011, 13:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hajdin: Razvijena nauka ne mora uvek da bude korisna za privredu
BEOGRAD -
Visoko razvijena nauka ne mora uvek da bude i korisna za razvoj privrede i društva, a nekada veće koristi mogu da se izvuku iz manje razvijene, ako se rade pravi projekti koji mogu da se primene, smatra predsednik Srpske akademije nauka (SANU) Nikola Hajdin.
Hajdin je u izjavi Tanjugu ukazao da se u nauci prepiliću dva parametra - kvalitet i količina. "Tako postoji situacija gde je slaba nauka i od nje društvo ima i slabu korist, što je karakteristično za zemlje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << koje uopšte nisu nauku uvele kao elemenat razvoja društva", dodao je on.
Drugi je slučaj da je nauka razvijena samo na univerzitetima i iz nje se može izvući korist za proizvodnju, razvojna istraživanja i primenu u proizvodima koji treba da služe narodu, naveo je predsednik SANU, u izjavi Tanjugu.
On je dodao "da postoji i stanje gde je nauka više razvijena, možda ne po obimu i po broju ljudi, koliko po vrhunskim rezultatima, ali da je njena korisnost nikakva, drugim rečima ona ne može ni u šta da se ugradi, a takva nauka za zemlje u razvoju nije dobra".
Hajdin je naveo i najbolji slučaj, gde je nauka na visokom nivou i vrlo kvalitetna, ali je i njena primena fantastična, što je posebno trend u medicini.
"Pitanje je koje su to oblasti gde iz visokog nivoa nauke mogu izaći vrlo korisne stvari, ako se pravilno postave. Reč je, pre svega, o primenjenim naukama za koje se u visoko razvijenim zemljama izdvaja dobar deo sredstava iz privrede", kaže Hajdin.
On je dodao da se sredstva u tom slučaju dodeljuju direktno privatnom sektoru, recimo za konkretna istraživanja u gradnji stanova, proizvodnji raznih novih aparata, ili medicini.
"Kod nas sada najveći deo finansiranja pada na državu, jer mi nemamo tako velikih kompanija u zemlji koje bi mogle da finansiraju svoje naučne centre, a slabe su u tom pogledu i kompanije koje investiraju kod nas", ukazao je Hajdin.
"Ako neka inostrana kompanija kod nas investira u elektro industriju, ona će u nauku investirati u svojoj zemlji, a kod nas samo u proizvodnju i tu ne treba očekivati pomoć nauci", naveo je on.
Predsednik SANU smatra da sa našim vlasnicima preduzeća treba razmotriti kako da podignu proizvodnju za izvoz uz korišćenje nauke, pa se pored državnih para, može manjim delom računati i na privatne, koje će biti u funkciji razvoja nauke.
Hajdin je zaključio da ministarstva i naučne ustanove moraju da reše na koji način će se uspostaviti prava linija razvoja privrede i koja istraživanja treba prioritetno finansirati.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
HAJDIN: SLABA NAUKA, SLABO DRUŠTVO!
Izvor: Kurir, 09.Jan.2011
BEOGRAD - Visoko razvijena nauka ne mora uvek da bude i korisna za razvoj privrede i društva, a nekada veće koristi mogu da se izvuku iz manje razvijene, ako se rade pravi projekti koji mogu da se primene, smatra predsednik Srpske akademije nauka (SANU) Nikola Hajdin...Hajdin je ukazao da se u nauci...
