Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Apr.2011, 04:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hajdin: Nužno podmlađivanje SANU
BEOGRAD -
Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Nikola Hajdin najavio da će se i u trećem mandatu na mestu predsednika, koje mu je povereno u četvrtak, potruditi da najuglednija naučna ustanova u nas svoje redove pojača mladim i dokazanim stvaraocima.
Hajdin je rekao da se ne može reći da ništa nije urađeno na podmlađivanju članstva SANU, jer je sadašnji sastav, u proseku, nešto mlađi od prethodnih.
"Ali možemo učiniti više ako budemo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << privlačili i primali mlade istaknute naučnike. Danas je znatno više kandidata za prijem nego pre stotinak godina. Mi, u stvari, živimo u vreme eksplozije nauke. Verovatno će za 50 ili 100 godina svaki četvrti ili treći čovek na planeti biti naučnik", rekao je Hajdin u intervjuu "Politici".
"Potrebno je naći ljude koji su sposobni da nam se pridruže, a takvih ima. Greška je u tome što je priličan broj naših članova u poodmaklim godinama, izgubili su vezu sa svojim naslednicima. Čak ne znaju šta se događa na pojedinim fakultetima, pa ni koliko ima takvih koji zaslužuju da nam se pridruže", dodao je predsednik SANU.
Akademija mladih
Hajdin je podsetio da se u Austriji ljudi biraju u akademiju mladih do svoje četrdesete godine.
"Kada prerastu te godine, ulaze u nadmetanje za nacionalnu akademiju, jer prethodnim članstvom nisu stekli nikakvo pravo da budu neposredno primljeni. Mi sada pod Akademijinim krovom na raznim programima okupljamo oko hiljadu saradnika, a kada bismo imali akademiju mladih taj broj bi se učetvorostručio", istakao je Hajdin.
Mnoge zemlje su uvele akademijine nagrade. Kao u Nemačkoj, za početak bi trebalo da postoji nagrada za fiziku, hemiju, tehničke nauke i medicinske nauke i da se ispod svake napiše ko je darivao novac (na primer, za fiziku NIS, za hemiju EPS i tako dalje), kazao je predsednik SANU.
SANU u lepom svetlu
On je rekao da je SANU u minulih nekoliko godina uticala više na razvoj nauke i umetnosti u Srbiji, tako da se može reći da je Akademija sada na neki način postala veoma poznata ustanova u svojoj oblasti.
"Kao najbolji dokaz neka posluži da gotovo nema dana da nas u štampi po nekoliko puta ne pomenu u lepom svetlu, što se ranije nije događalo. Zasluge za to pripadaju pojedinim programima i poduhvatima koje smo preduzeli", kazao je Hajdin i dodao da nije sasvim zadovoljan, iako smatra da je uticaj SANU porastao u proteklih osam godina.
Za njega je najveći neuspeh to što nije ubedio članove SANU da osnuju akademiju mladih.
Ne plašiti narod
Hajdin je naglasio da se mora obratiti posebna pažnja naučnom radu među mladima, da magistarske teze i doktorati budu u većoj meri od koristi za našu zemlju.
Istakavši da nauka treba i da opomene da živimo na nemirnoj planeti na kojoj se dešavaju neočekivane pojave, na neki način neprimetljive u toku ljudskog života, ali dugoročno utiču na brojne generacije.
"I dobro je što se to uočava, ali sam protiv toga da se običan svet zastrašuje svakojakim katastrofama koje se neće ni desiti, bar ne u dogledno vreme", rekao je Hajdin i naveo primer zbivanja u japanskoj nuklearki "Fukušima".
"Zastrašuju ljude nečim što se neće desiti ili barem ne u dogledno vreme. A tek što to nema bitnog uticaja na našu zemlju. Razume se da će se na našoj planeti svašta događati, suočavaćemo se s težim iskušenjima. Ali pojedina predviđanja nisu zasnivana na pouzdanim naučnim činjenicama, mada su moguća, to ne znači da će se ostvariti", rekao je predsednik SANU.
Hajdin je kazao da ga je akademik Vasilije Krestić oklevetao i da to nema nikakve veze sa stvarnošću.
"Sramota je da se nas dvojica takmičimo u tome ko je veći Srbin. Nije lepo da o tome govorim, ali dozvolite da sam ja srpski izbeglica iz Hrvatske", dodao je Hajdin.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
