Izvor: Glas javnosti, 31.Jan.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hajde da se lažemo
Verujem da su i vama uterivali, pa i uterali, u glavu onu veliku i neprolaznu misao kako u svakom ratu najpre strada istina.
A da li su vam, a znam da nisu, ikada pokušali objasniti kako, sučući istu logičku pređu, u svakom miru najpre strada laž.
Nisu, mada je to njihova moralna obaveza, ko god oni bili.
Ja to ovako zamišljam: čim na kakav mirovni sporazum padnu potpisi predstavnika zaraćenih strana, čim se preko istorijski svežih potpisa zakotrlja upijač >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << za mastilo, kao da su poprskane sprejem protiv mušica naokolo počnu da padaju i zuje u agoniji one proklete laži što su uzurpirale opustela ognjišta pokojnih istina.
Suludi rat je završen, upravo počinje sunormalni mir. Naoružani delovi specijalnih antiterorističkih jedinica krstare šumama i bespućima pripremajući zasede za šaku laži koje su se odmetnule i odbijaju da se predaju kako bi bile izvedene pred lice pravde i tu dokazale da nisu krive za ono što im se stavlja na teret. Tačku po tačku, jesi ili nisi. Odmah se formira nacionalni savet za saradnju sa lažnim tribunalom, od čijeg delovanja zavisi dalja sudbina zemlje koja je posle suludog rata (često nekolicine ratova) najzad sebi obezbedila sunormalni mir.
Da bi pred svetom dokazala kredibilitet beskompromisnog borca protiv svakog zločinačkog laganja, u zemlji se formira specijalni sud koji podiže optužnice i procesuira sve za šta se osnovano sumnja i, konačno, za šta postoje neoborivi dokazi da je laž ili da joj pomaže. Cilj je da se laži sunormalnog mira više nikada i nigde ne ponove.
U akciju hvatanja preostalih laži i njihovih pomagača u skrivanju pred rukom pravde uključuju se i tajne službe stranih zemalja u kojima je istina na najvišoj mogućoj ceni. Najpre i najsvestranije one zemlje u kojima istine njihovih građana uživaju poseban imunitet pred stalnim međunarodnim pravosudnim instancama ustanovljenim da bi se suzbile laži. Ide se dotle da će pošteno odrešiti kesu svakom ko pruži informacije koje će ih odvesti do skrovišta najtraženije laži na svetu.
I eto, iz dana u dan i iz noći u noć sa sve većom i većom tugom sećam se nesrećnih istina što su stradale u minulim ratovima. U Prvom svetskom ratu zverski su masakrirane brojne istine u Mačvi i Podrinju. U Drugom svetskom Jasenovac i ostala stratišta progutala su na stotine hiljada nedužnih istina, a mnoge od njih zanavek su iskorenjene. S obzirom na to da još verujem kako ne zastarevaju zločini laži ni u jednom sunormalnom miru, bilo posle Prvog ili posle Drugoga rata, a upravo one su odgovorne što pomenuta stradanja nisu tretirana kao najteži zločin protiv istine, voleo bih da ih se jednom izvede na optuženičku klupu, zajedno sa lažima potonjeg sunormalnog mira po čijem lažnom svedočenju su počinjeni teški zločini nad istinama drugih naroda.
Kao veran podanik Tadićev i Dačićev (oni neka se dogovore čiji više i čiji iskrenije), kao gordi i nešto stariji, pupsu priličniji, savremenik rečene dvojice svetih i svetosavski opredeljenih otaca srpskoga pomirenja navodno levog i navodno levljeg - strpite se, ova kitica je malo duža, ali, uveravam vas, puna gorkog i nezasluženog prekora - podanik dvojice svetlejših i neporočnih pomiritelja dve svakojake bratije: bratije koja je uz pomoć šerpi i pročih lonaca, glasnejših zvona svojego hrama, stigla do uzvišenog srpskoga trona, i bratije koja je istima sa istog oterana da bi se na nj ponovo vratila, voleo bih, najzad, da se moja ljudska znatiželja otvoreno i pravedno nahrani imenom istine koja je prva stradala u suludom ratu u pojasu Gaze. I da li će, zna li se, biti suđeno laži tamošnjeg sunormalnog mira.
