Izvor: Blic, 23.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Haj-tek kukovi
Haj-tek kukovi
Za razliku od pacijenata sa bolesnim kolenom, kod onih koji imaju problema sa kukom mogućnosti lečenja su prilično ograničene. Analgetici im pomažu da lakše podnesu bolove, ali oni nisu trajno rešenje. Međutim, većina pacijenata odstranjivanje problematičnog zgloba doživljava kao 'amputaciju iznutra' i zbog toga se teško rešava na ovaj korak. 'Pravi trenutak za operaciju ne zavisi ni od rendgenskih snimaka, niti od lekara, već od bolova pacijenta', >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kaže Rajner Gradinger, ortoped sa klinike na desnoj obali reke Izar.
Hirurzi poput Gradingera danas imaju razloga da ohrabre pacijente da se odluče za operaciju. Novi sintetički materijali i legure produžavaju vek mehaničkih 'rezervnih delova', koji obećavaju najmanje 15 bezbrižnih godina života.
Artroza kuka je veoma podmukla bolest zato što pacijenti u prvo vreme uopšte ne osećaju da se nešto događa sa hrskavicom. Kod svakog četvrtog pacijenta starijeg od 50 godina ortopedi na rendgenskom snimku otkrivaju oštećenje zgloba, a samo svaki drugi primećuje da nešto nije u redu. Hrskavica polako gubi elastičnost i postaje sve tanja. Najsitniji delovi se odvajaju, izazivajući razorne upale, najpre na čašici zgloba.
Uzroci habanja hrskavice mogu biti nasledni faktori, prekomerna težina ili nezgoda. Međutim, najčešći razlog predstavlja urođena deformacija karlice. Kod takozvane displazije, pri svakom koraku jabučica zgloba šeta u čašici koja je suviše ravna, nadražujući tako osetljivu hrskavicu. Ovaj nedostatak pogađa sedam puta više žene nego muškarce.
U situacijama kada su čekić i testera jedino rešenje, ortopedi danas na raspolaganju imaju najmanje 130 različitih tehnika. Hirurg upotrebljava komponente od metala, keramike ili plastike, u zavisnosti od visine i debljine, starosti i aktivnosti pacijenta. Kao i kod prirodnog zgloba, težište je na maksimalnom smanjenju trenja između čašice i zgloba.
Za mlađe ljude koji se više kreću i čiji zglob treba da funkcioniše dugi niz godina, preporučuju se materijali koji se najmanje habaju, kao što su, na primer, keramika ili najnovije legure. Nasuprot tome, većina pacijenata starijih od 70 dobija standardni komplet koji se sastoji od metalne jabučice i plastične čašice - navodno takođe imaju vek trajanja do 15 godina, pod uslovom da se suviše ne opterećuju. U roku od godinu dana pohaba se 0,3 mm plastike, ali se smatra da su upravo ti mikroskopski komadići krivci što proteze postaju sve labavije.
Jedan novi sintetički materijal otporan na habanje trebalo bi da omogući bolje proteze. U svetu se već koristi specijalni polietilen kod koga je površina posebno obrađena, ali još uvek se ne zna da li je on stvarno toliko efikasan.
U hirurgiji kuka danas se masovno primenjuju neagresivne operativne metode. 'Ožiljak uglavnom nije duži od osam centimetara', tvrdi Holm Šlemer iz klinike u Garmiš Partenkirhenu. Umesto da preseca mišiće, ovaj hirurg ih pomera da bi dopro do kosti, jer smatra da se tako skraćuje vreme rehabilitacije. Uskoro će se prilikom operacija primenjivati i hirurški navigacioni sistemi, kod kojih specijalni softver projektuje anatomiju kosti pacijenta na ekran. Na taj način hirurg može da kontroliše svaki pokret i da radi preciznije. Međutim, uspešnost operacije najviše zavisi od hirurga. Prema švedskom registru endoproteza veštačkih kukova, vek trajanja novog kuka toliko mnogo zavisi od znanja hirurga da može da bude i do 20 puta duži ako vas operiše onaj najbolji u odnosu na onog najgoreg. CDC/MA Sve kreće od pelena
Od sredine osamdesetih godina pedijatri i ortopedi rutinski snimaju oblik čašice kod svake bebe. Bezopasni ultrazvučni pregled pokazao se kao najuspešnija mera za sprečavanje bolesti kuka. Kod dece čiji kukovi nisu dovoljno razvijeni, savetuje se široko povijanje. Na taj način situacija se poboljšava već tokom prvih meseci života. Stručnjaci procenjuju da će zahvaljujući snimanju ultrazvukom za dve generacije broj obolelih od artroze kuka biti smanjen za trećinu. Plastika kuka
Plastika kuka je manje radikalan zahvat od ugradnje veštačkog kuka. 'Ovom operativnom tehnikom lekari obično pokušavaju da saniraju kuk bez ugradnje proteze, ali moje je iskustvo da ovaj zahvat retko daje prave i trajne rezultate. Pacijent je obično ubrzo posle ove, takođe složene operacije, prinuđen na onu drugu, radikalniju', kaže dr Predrag Mugoša, specijalista fizijatrije, poznati sportski lekar, akupresurolog i saradnik 'Blica'. Delovi oštećene pokosnice prvo se očiste od oštećenja, a zatim se na ogoljenu kost implantiraju delovi zdrave pokosnice pacijenta, skinuti sa onih površina koje su izložene slabijem trenju.
