Izvor: B92, 21.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hag: Sporenja dve odbrane
Hag -- Na suđenju za zločine na Kosovu u hagu oko jednog dokumenta sukobile su se odbrnae Dragoljuba Ojdanića i Nebojše Pavkovića.
Ojdanićeva odbrana tvrdi da dokument u kojem Pavković krajem maja 1999. godine upozorava Generalštab VJ na zločine policije nad kosovskim Albancima nije nikada stigao do tadašnjeg načelnika Generalštaba, a Pavkovićev branilac to negira i pita zašto Ojdanić i pre toga ništa nije preduzimao kada je čuo za zločine.
Među materijalima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koje je general Nebojša Pavković 2002. godine, u vreme kada je bio načelnik Generalštaba VJ, predao tužilaštvu Haškog tribunala je i dokument od 24. maja 1999. godine.
U njemu Pavković kao komandant Treće armije obaveštava Generalštab i njenog tadašnjeg načelnika generala Dragoljuba Ojdanića o rasprostranjenim zločinima policijskih snaga nad kosovskim Albancima i njihovom odbijanju da se stave pod komandu vojske.
Sada kada su se obojica, zajedno sa još četvoricom srpskih zvaničnika, zbog kosovskih zločina našli na optuženičkoj klupi, dokument je predmet spora među odbranama.
Ako je autentičan, mogao bi da posluži kao alibi Pavkoviću, ali u isto vreme i da, osim na odgovornost MUP-a, ukaže i na Ojdanićevu obaveštenost o zločinima na Kosovu i njegov propust da spreči zločine ili kazni počinioce.
Nastojeći da ospore da je Ojdanić ikada video Pavkovićevo upozorenje, branioci su na klupu za svedoke izveli članove ratnog kabineta načelnika Generalštaba - Milovana Vlajkovića i Milana Radoičića.
Obojica tvrde da Pavkovićev dokument za Ojdanićevog mandata nije stigao u Generalštab i ukazuju na, po njima, nelogičnosti u delovodniku Generalštaba i na spisku vojnog arhiva gde je dokument zaveden.
U unakrsnom ispitivanju Milovana Vlajkovića, Pavkovićev branilac Džon Akerman se manje bavio autentičnošću spornog dokumenta, nastojeći pre svega da ukaže na Ojdanićevu obaveštenost o događanjima na Kosovu i pre nego što ga je Pavković krajem maja navodno upozorio na ubistva i druge zločine policije nad kosovskim Albancima.
Akerman je prezentovao izveštaj Radio-televizije Srbije od 4. maja 1999. godine, u kojem se navodi da je tog dana na sastanku užeg vojnog i političkog rukovodstva bilo reči o zločinima na Kosovu.
Pošto je sastanku prisustvovao Ojdanić, branilac je Vlajkovića pitao zašto načelnik ta saznanja nije preneo drugim članovima Generalštaba i zbog čega nije ništa preduzeo. Svedok kaže da nema saznanja o tom televizijskom izveštaju i odbio da ga komentariše.
Potom se u raspravu ponovo uključila Ojdanićeva odbrana zatraživši da se taj deo ispitivanja izbriše iz spisa zbog nepouzdanosti medijskog izveštaja kao dokaza, što je predsedavajući sudija odbio, jer, kako je objasnio, njihovom klijentu nije učinjena nikakva šteta, budući da je svedok rekao da o izveštaju RTS ne zna ništa.
Po svemu sudeći, ovim nije zavšena saga o dokumentu koji je Pavković poslao (ili nije poslao), generalu Ojdaniću, a kasnije predao tužilaštvu tribunala. Glavna bitka za osporavanje, odnosno dokazivanje njegove autentičnosti se može očekivati u dokaznom postupku odbrane policijskog generala Sretena Lukića, jer se odgovornost za zločine pre svega stavlja ne teret policiji kojom je on na Kosovu komandovao.
