Izvor: B92, 10.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hag: Počelo suđenje šestorici
Hag -- U Haškom tribunalu počelo je suđenje šestorici bivših funkcionera Srbije, optuženima za ratne zločine nad Albancima na Kosovu.
Pet tačaka optužnice tereti ih za progon Albanaca na nacionalnoj, verskoj i rasnoj osnovi, višestruka ubistva, masovne deportacije i druga nehumana dela, uključujući prisilno premeštanje civilnog stanovništva. Proces je počeo uvodnom rečju Tužilaštva.
Optuženi su bivši predsednik Srbije Milan Milutinović, potpredsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Vlade Jugoslavije Nikola Šainović, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić, komandant Treće armije VJ Nebojša Pavković, komandant Prištinskog korpusa VJ Vladimir Lazarević i šef štaba MUP-a Srbije na Kosovu Sreten Lukić. Oni su, prema navodima optužnice, činili zločinačko udruženje čiji je cilj bila promena etničke slike Kosova. U postupku Tužilaštvo će izneti dokaze o devet mesta masovnih ubistava, s 924 imena žrtava, i o 13 lokacija na kojima su zabeleženi slučajevi masovnih deportacija Albanaca.
Šainović i Ojdanić predali su se Tribunalu u proleće 2002, Milutinović je to učinio u januaru 2003, a Lazarević, Lukić i Pavković prošle godine. Svi su 2005. pušteni na privremenu slobodu, sa koje su se u Hag vratili 4. jula.
Prema ranijoj najavi Tužilaštva, prvi svedoci će biti saslušani do 15. jula, kada će proces biti prekinut zbog letnje pauze u Tribunalu, a nastavak sledi u avgustu.
"Milošević najavio ubijanje Albanaca"
U uvodnoj reči tužilac Tomas Hanis je rekao da je Slobodan Milošević u jesen 1998. najavio da će pitanje Kosova rešiti tako što će pobiti Albance. Hanis je rekao da je Milošević oktobra 1998, pošto je potpisao sporazum sa izaslanicima NATO-a Veslijem Klarkom i Klausom Naumanom o povlačenju dela trupa sa Kosova najavio da će u proleće 1999. potražiti rešenje na Kosovu i da je preduslov za to uspostavljanje etničke ravnoteže. "Šainović, koji je bio prisutan, precizirao je da je problem u visokom priraštaju Albanaca i da etnička ravnoteža treba da bude takva da se problem ne ponovi za nekoliko godina. Pozvan da objasni na šta je mislio, Milošević je rekao da će uraditi isto što je urađeno 1946, odnosno skupiti ih i postreljati sve", rekao je Hanis. Klark i Nauman su o tome svedočili na suđenju Miloševiću, a Klark će se ponovo pojaviti kao svedok.
Kada su, prema tužiocu, bombe NATO-a počele da padaju po Kosovu i Srbiji 24. marta 1999, Milošević i optuženi su to videli kao šansu da postignu cilj i promene etnički sastav na Kosovu pod izgovorom borbe protiv OVK. "Oni su to iskoristili i pokrenuli široku operaciju za ostvarivanje cilja zajedničkog zločinačkog poduhvata, uklanjanjem što više Albanaca sa Kosova. Taj cilj je u dobroj meri postignut do sredine aprila 1999", rekao je Hanis. On je rekao da je OVK 1996. počeo da napada na srpsku policiju, ali da je tek dve godine kasnije, zahvaljujući oružju iz Albanije, postala masovnija. "Odgovor srpskih snaga bio je neproporcionalan i neselektivan jer su granatirana sela u područjima gde je delovao OVK", rekao je tužilac. Prema njegovim rečima, Milošević je ne samo ignorisao rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojima je tražena obustava napada na obe strane, nego je juna 1998. i pojačao napade. Ipak, oktobra 1998. Milošević je, pod pritiskom, prihvatio sporazum sa izaslanikom SAD Ričardom Holbrukom o povlačenju viška policijskih snaga sa Kosova.
Hanis je rekao da će dokazati da su optuženi bili saučesnici sa Slobodanom Miloševićem i drugim političkim, policijskim i vojnim zvaničnicima u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo izmeniti etničku ravnotežu na Kosovu kako bi bila održana srpska kontrola. On je podsetio na to da su 1999. svet obišle slike hiljada i hiljada albanskih izbeglica koji su pešice i na traktorskim prikolicama napuštali Kosovo, najavljujući da će suština dokaznog postupka Tužilaštva biti da objasni zašto i kako se to dogodilo. Hanis je rekao da je Kosovo imalo poseban značaj za predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića zato što je on već početkom devedesetih godina shvatio da bi njegova politička karijera bila okončana ako bi udovoljio zahtevima Albanaca. Izlažući predistoriju sukoba na Kosovu, Hanis je rekao da je Milošević 1987, posle govora u Kosovu Polju, zajahao na rastućem talasu srpskog nacionalizma i postao heroj za mnoge Srbe. Hanis je pomenuo i Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti iz 1986, tvrdeći da je u tom dokumentu pisalo da Srbi na Kosovu doživljavaju kulturni, ekonomski i fizički genocid. Tužilac je rekao i da je 1990. Skupština Srbije usvojila ustavne promene kojima je ukinuta autonomiju Kosova, što je izazvalo snažne demonstracije Albanaca, u kojima su mnogi demonstranti ubijeni.
Hanis je u sudnici prikazao deo snimka Miloševićevog govora sa proslave 600-godišnjice Kosovske bitke, u kom je on, na Gazimestanu, rekao: "Opet smo u bitkama i pred bitkama. One nisu oružane, mada i takve još nisu isključene." Posle ustavnih promena, nastavio je tužilac, vlasti Srbije su uvele administrativne mere za promenu etničkog sastava Kosova koje su diskriminisale Albance i na osnovu kojih su hiljade albanskih sudija, profesora, lekara i drugih profesionalaca dobile otkaz. "Na mesta Albanaca koji su bili otpušteni samo zbog svoje nacionalnosti, dolazili bi Srbi, bez obzira na to da li su bili kvalifikovani. Srpske izbeglice iz Hrvatske i iz BiH planski su naseljavane na Kosovu, ali se to nije pokazalo kao naročito uspešno", rekao je tužilac. Hanis je naveo i da je Skupština Kosova 1990. proglasila nezavisnost i da ju je potom raspustila Skupština Srbije, a da su godinu dana kasnije Albanci na referendumu izglasali nezavisnost Kosova.
O ulozi optuženih
Govoreći o ulozi optuženih, tužilac je tadašnjeg predsednika Srbije Milana Milutinovića nazvao javnim licem Miloševića u pregovorima s međunarodnom zajednicom. On je naglasio da je Milutinović, kao član Vrhovnog saveta odbrane, de fakto i de jure, imao kontrolu nad snagama MUP-a Srbije i SRJ na Kosovu.
Tužilac je rekao da je Šainović bio još bliži Miloševiću, koji mu je poverio da se bavi problemom Kosova. Šainović je, po tužiocu, bio šef zajedničke komande VJ i MUP Srbije na Kosovu, koja je koordinirala dejstva, ali je bila neustavno telo. Šainović je oficirima prenosio direktive Miloševića, a od njih dobijao izveštaje o stanju na terenu. Hanis je istakao da je Šainović imao efektivnu kontrolu nad policijskim i vojnim snagama.
General Dragoljub Ojdanić bio je najviši oficir VJ i šef štaba Vrhovne komande i imao je kontrolu ne samo nad jedinicama vojske, već i policije. Niz lanac komande, takvu kontrolu su imali i zapovednik Treće armije Nebojša Pavković i komandant Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević, rekao je tužilac.
On je izjavio da će za Tužilaštvo svedočiti i takozvani insajderi. "Insajderi će doći nevoljno da svedoče. Neki neće doći čistih ruku. Razlog je što se u Srbiji oni koji svedoče o zajedničkom zločinačkom poduhvatu na suđenju za ratne zločine, protiv optuženih Srba, smatraju izdajicama Srba. Očekujem da ćete to imati u vidu i da ćete odvojiti činjenice", rekao je tužilac i istakao i značaj i ulogu Vlajka Stojiljkovića, Vladimara Đorđevića, Obrada Stevanovića i Radomira Markovića, iako oni nisu danas na optuženičkoj klupi.
"Sistematska kampanja progona"
Hanis je rekao da su u optužnici navedena imena 924 žrtve sa devet od mnogih lokacija ubistava. Medju žrtvama, 53 su deca mlađa od 16 godina, 72 žene, a 104 starca iznad 60 godina. "To ne biste očekivali u legitimnoj kampanji protiv OVK i to pokazuje da su civili bili meta", konstatovao je Hanis.
Tužilac je najavio da će dokazati da su optuženi odgovorni za te zločine jer su ih njihovi potčinjeni naređivali, a oni nisu uradili ništa da ih spreče, niti da počinioce kazne. "Naprotiv, optuženi i njihovi potčinjeni su nastojali da prikriju zločine, otkopavajući tela žrtava i prebacujući ih na lokacije u Srbiji, odnosno baze specijalnih jedinica policije u Batajnici i u Petrovom Selu kod Kladova. S početkom NATO bombardovanja srpske snage su širom Kosova počele sistematsku i koordinisanu kampanju progona, ubijajući i proterujući albanske civile, pljačkajući i uništavajući njihovu imovinu i verske objekte kako bi onemogućili da se oni ikada vrate. Snage VJ opkolile bi naselje, ostavivši jedan prolaz za civile, otvorile bi artiljerijsku vatru, zatim bi u selo ulazile specijalne snage policije i od kuće do kuće proterivale, zlostavljale i ubijale meštane. Na graničnim prelazima s Makedonijom i Albanijom policija je od Albanaca oduzimala lične karte kako bi sprečila njihov povratak", rekao je tužilac.
Ojdanić: Nisam kriv, čista mi je savest
Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić izjavio je danas pred Haškim tribunalom da nije kriv i da mu je savest čista. "Dokazi će pokazati da su svi moji postupci kao načelnika Štaba vrhovne komande VJ bili usmereni protiv OVK i NATO, a ne protiv albanskih civila, kako se ovde tvrdi. U jedno sam siguran, nisam kriv ni po jednoj tački optužnice i čiste savesti se suočavam sa svakom", rekao je Ojdanić.
Ojdanić je rekao da je kao najviši oficir VJ poštovao zakone i
međunarodno pravo, da plan za proterivanje Albanaca nije postojao, kao ni zajednički zločinački poduhvat, da nikada nije naredio kršenje međunarodnog humanitarnog prava i da je preduzimao najviše moguće da spreči i kazni takva krivična dela. "Kako je moguće da kao poštovalac bratstva i jedinstva i oficir koji je osamdesetih bio prolašen za najboljeg na Kosovu preko noći postanem učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, u ubijanju i proterivanju građana sopstvene zemlje.
"Nemam šta da krijem, čega da se bojim ili da se stidim i zato sam od NATO-a tražio da nam dostavi sve prisluškivane razgovore u kojima sam ja učestvovao ili sam pominjan. Pozivam tužioce da pokažu bilo koji dokument i dokaz da sam planirao, podsticao ili pomagao proterivanje Albanaca", rekao je Ojdanić.
