Izvor: Kurir, 20.Apr.2011, 14:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
HRVATI TRAŽE FEDERALNU JEDINICU U BIH
MOSTAR - Ravnopravnost hrvatskog naroda u BiH može da garantuje potpuna institucionalna ravnopravnost i nova administrativno-teritorijalna organizacija zasnovana na više federalnih jedinica od kojih će najmanje jedna biti sa hrvatskom većinom, a da bi to bilo postignuto neophodna je temeljita reforma Ustava BiH.
To je glavna poruka iz Rezolucije koju je juče u Mostaru usvojio Hrvatski narodni sabor (HNS).
- Teritorijalna ravnopravnost je želja HNS-a i nužno je stvoriti >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << više federalnih jedinica od kojih će bar jedna imati hrvatsku većinu. Želimo poslati poruku domaćoj i svetskoj javnosti o potrebi da se BiH uredi po meri sva tri konstitutivna naroda, odnosno da je ovakva dvoentitetska BiH neupravljiva, neodrživa i za Hrvate neprihvatljiva - rekao je lider HDZ-a BiH Dragan Čović, koji je juče izabran za predsednika Sabora.
On je, piše Glas Srpske, istakao da su u poslednje vreme razgovarali sa velikim brojem predstavnika međunarodnih institucija koje deluju u BiH.
- Nisam video nijednog zvaničnika koji je imao zamerke na bilo šta od onoga što smo ponudili kao koncept uređenja BiH - rekao je Čović.
HDZ BiH i HDZ 1990. i još osam stranaka sa hrvatskim predznakom usvojili su Rezoluciju i dokumenta kojima se definiše pozicija hrvatskog naroda u aktuelnim političkim prilikama.
HNS izražava spremnost da na načelima pune ustavne i institucionalne ravnopravnosti hrvatskog naroda sa druga dva naroda i svim građanima u BiH gradi sigurnu, stabilnu, samoodrživu i evropski orijentisanu BiH.
- Osuđujemo i odbacujemo grubo gaženje izborne volje hrvatskog naroda u BiH iskazano na poslednjim opštim izborima na kojima je po drugi put većinskim bošnjačkim glasovima onemogućen izbor legitimnog hrvatskog člana Predsedništva BiH. Nedopustivo je delovanje grupe stranaka u FBiH koje su dovele do uspostavljanja neustavne, nezakonite i za hrvatski narod neprihvatljive vlasti FBiH - navedeno je u Rezoluciji.
U Rezoluciji se posebno štetnom smatra suspenzija ustavnih i zakonitih tela za sprovođenje slobodnih i demokratskih izbora u BiH čime je načinjena nenadoknadiva šteta po razvoj demokratskih odnosa, doveden u pitanje ustavni poredak, funkcionisanje pravne države i ukupan legalitet i legitimitet izbora.
HNS je pozvao političke subjekte u BiH na vraćanje u ustavne i zakonske okvire i puno poštovanje većinskog izbornog legitimiteta unutar sva tri konstitutivna naroda.
- HNS na poseban način smatra odgovornim deo institucija međunarodne zajednice u BiH, koje su svojim nepravičnim i pristrasnim delovanjem bile jedan od uzroka postojeće demokratske, moralne i ustavno-pravne krize u BiH. Apelujemo na predstavnike međunarodne zajednice da zauzmu nepristrasan i pravičan odnos prema svim narodima BiH i da iskoriste svoj autoritet i ovlašćenja da proces odlučivanja vrate u ustavne i zakonske institucije te na taj način omoguće poštovanje većinske izborne volje sva tri konstitutivna naroda - navedeno je u Rezoluciji.
HNS se založio i za izmene Izbornog zakona BiH kojima će se obezbediti izbor legitimnih predstavnika hrvatskog naroda u svim telima i na svim nivoima vlasti u BiH.
Čović je izjavio da su se ispunile želje svih koji su verovali da se zasedanjem HNS-a mogu pokrenuti aktivnosti za dobrobit Hrvata i drugih naroda u BiH.
- Potrebno je stvoriti ambijent u kojem će birači iz sva tri naroda kada izlaze na izbore biti sigurni da će ih u vlasti predstavljati oni koje su izabrali. Hrvati će sa svojim legitimnim predstavnicima učestvovati u formiranju vlasti na državnom nivou. Odluke visokog predstavnika ne mogu biti trajne, jer bi to značilo da se ukida Izborni zakon BiH - rekao je Čović i dodao da u svojim nastojanjima imaju podršku predsednika i premijera Hrvatske Ive Josipovića i Jadranke Kosor.
Predsednik HDZ-a 1990. Božo Ljubić rekao je da je Sabor doneo odluke koje će obezbediti ravnopravnost Hrvatima i stabilnost BiH.
- Od stabilne BiH zavisi i stabilnost regije, a ovaj skup ima cilj upravo tu stabilnost. Jasno smo rekli da ne prihvatamo trenutnu vlast u FBiH i da je sve s njom neprihvatljivo - rekao je Ljubić.
Istakao je da će Glavno veće i Predsedništvo HNS-a osmišljavati i tražiti odgovore na sva aktuelna pitanja.
- Uveren da imamo snage i da ćemo uspeti dati institucionalni odgovor hrvatskog naroda na pokušaj izbacivanja predstavnika legitimne volje Hrvata iz vlasti - rekao je Ljubić.
Čović predsednik Sabora
Lider HDZ-a BiH Dragan Čović izabran je za predsednika Sabora, a za članove Predsedništva imenovani su predsednik HDZ-a 1990. Božo Ljubić, te najbliži Čovićevi i Ljubićevi saradnici Niko Lozančić, Borjana Krišto, Martin Raguž i Perica Jelečević i predsednici još osam manjih hrvatskih stranaka.
Uspostavljeno je i Glavno veće HNS-a sa Ljubićem na čelu, čiji je cilj da daje smernice i utvrđuje politiku o svim pitanjima u vezi sa vitalnim nacionalnim interesima hrvatskog naroda, te koordiniše i usklađuje međukantonalno i međuopštinsko delovanje.
Vlajki: Na pomolu žestoka kriza
Potpredsednik Republike Srpske Emil Vlajki ocenio je da će posle Rezolucije Hrvatskog narodnog sabora nastati period oštre političke krize koji može rezultirati žestokim konfrontacijama.
"Dobro je da se išlo tim putem, ali je izvesno da to Bošnjaci neće prihvatiti i mislim da će se ionako oštra politička situacija radikalizovati", rekao je Vlajki.
On je dodao da sam predlog ovakve rezolucije predstavlja osuda onoga što su Bošnjaci uradili u vezi sa formiranjem vlasti u Federaciji BiH.
"Izvesno je da Bošnjaci ovo neće hteti da prihvate, ne vidim na koji će se način Ustav promeniti u tom pravcu. Javiće se i neposlušnost Hrvata u odnosu na postojeću vlast u Federaciji BiH", upozorio je Vlajki, prenose Nezavisne novine.
Priča o trećem entitetu nerealna
Za člana Predsedništva BiH Željka Komšića stavovi izneseni na Hrvatskom saboru su već poznati, navodeći da su politički stavovi dva HDZ-a, sada u formi sabora, samo izneseni javno i uobličeni u jedan dokument.
"U tome ne prepoznajem nikakvo vaninstitucionalno ili protivustavno delovanje. HDZ-ovi imaju pravo na svoje legitimne političke stavove, a druga je stvar što se ne slažem s njima privatno. Mislim da to nije dobro pre svega za Hrvate. Ipak, ovo je stvar demokratije, tako da ove opozicione stranke imaju pravo da iznesu neslaganje s vlašću i pojedincima. To je njihovo viđenje politike i političke situacije u BiH", ocenio je on.
"Priča o stvaranju trećeg entiteta predstavlja dramatično menjanje Dejtonskog sporazuma i to je nerealan put koji čitavu BiH može dovesti u krizu i sve narode koji žive u njoj", ocenio je član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, komentirajući stavove iznesene na Hrvatskom saboru.
