Izvor: B92, 22.Jan.2012, 19:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
HRV: Prinudno ćutanje Zapada
Kairo -- Protesti u arapskim zemljama ukazuju na pristrasnost vlada na Zapadu koje su podržavale autoritarne lidere, a zanemarivale represivnost njihovih režima.
Organizacija Hjuman rajts voč pozvala je demokratske zemlje da dosledno podržavaju mirne demonstracije, i da izvrše pritisak i na autokratske vlastodršsce, i na nove vlasti u arapskim zemljama da ne dopuste netrpeljivost i osvetu.
"Prošlogodišnji događaji pokazuju da prinudno ćutanje naroda pod autokratama >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nikada ne bi trebalo shvatati kao zadovoljstvo naroda", rekao je izvršni direktor HRV Kenet Rot.
Neočekivani protesti u arapskom svetu sveli su se, na izvestan način, na "šamar" SAD i drugim zapadnim zemljama, koje su podržavale autokratske režime kao branu islamizmu i navodno značili stabilnost regiona.
HRV je ocenio da je Zapad bio selektivan u podršci protestima – s jedne strane su napadi NATO omogućili svrgavanje libijskog vođe Moamera Gadafija, dok se u slučaju Bahreina, Jemena i Sirije, Zapad uglavnom držao po strani.
U godišnjem izveštaju se navodi da su SAD nevoljno vršile pritisak na egipatski vladajući Vojni savet da se skoro godinu dana posle svrgavanja Hosnija Mubaraka podvrgne kontroli izabrane civilne vlasti.
HRV je pozvao Zapad da prihvati da su islamisti "većinska želja" i da izvrši pritisak na nove vlade da poštuju ljduska prava, posebno u pogledu žena i verskih manjina.
Arapsko proleće je bilo upozorenje režimima Kine, Zimbabvea, Severne Koreje, Etiopije, Vijetnama, gde vlast, kako tumači, strahuju od sličnih pobuna.
HRV navodi da su Kina i Rusija sprovodile "opstrukciju" koristeći pravo veta u Savetu bezbednosti UN da bi zaustavile pritisak na Siriju da prestane da ubije demonstrante.
Saudijska Arabija takodje nastavlja diskriminaciju građana i radnika, navodi HRV i dodaje da devet miliona žena, osam miliona stranih radnika i dva miliona šiita u toj zemlji nema puna prava.
Prema izveštaju HRV, izvan arpskog sveta nije bilo značajnog napretka ljudskih prava. Navodi se da je Kuba ostala "jedina zemlja u Latinskoj Americi koja je suzbila praktično sve oblike političkog neslaganja".
