Izvor: Politika, 03.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
HRV: Nekažnjeno nasilje nad Albancima
Hjuman rajts voč, organizacija za zaštitu ljudskih prava preporučila Briselu da uzme u obzir odnos srpske vlade prema etnički motivisanim krivičnim delima kao reper u procesu ratifikacije SSP
Nasilje nad etničkim Albancima, u februaru i martu ove godine, nakon proglašenja nezavisnosti Kosova (17. februara), odigrali su se u Srbiji nekažnjeno u velikoj meri – osnovni je zaključak iz juče obelodanjenog izveštaja „Hjuman rajts voča”, koji za to okrivljuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovdašnju vlast, pre svega policiju.
U izveštaju koji je, nakon devet meseci od pomenutih događaja, tek sada dostupan javnosti, pod dvosmislenim naslovom „Taoci tenzije” i podnaslovom „Zastrašivanje i uznemiravanje etničkih Albanaca u Srbiji posle proglašenja nezavisnosti Kosova”, ova poznata međunarodna organizacija, koja se bavi zaštitom ljudskih prava, navodi da je zabrinuta „što u većini slučajeva izgleda da je policija učinila malo kako bi identifikovala ili energično gonila počinioce napada”.
Podsećajući na to da je talasa nasilja protiv manjina bilo i krajem 2003. i 2004. godine, što je preneto u njenom izveštaju iz 2005, kao i to da je tada konstatovana slaba reakcija vlasti na ovu pojavu, HRV ocenjuje da se u međuvremenu „nije puno toga promenilo”. Štaviše, čini se, kako je navedeno, da su u gonjenju počinilaca napada srpske „vlasti postale popustljivije”.
Kako je preneto u ovom izveštaju, prema informacijama koje je HRV, (čiji su predstavnici u aprilu boravili u Srbiji) dobio od policije, od 221 zvanično registrovanih incidenata u vezi sa Kosovom (uključujući i one bez etničkih konotacija, poput onih sa štetom koja povlači krivičnu odgovornost nastalom tokom protesta u Beogradu) deset osoba je osuđeno i novčano kažnjeno za prekršaje.
Navodeći da, uprkos kontaktima sa javnim tužiocem Srbije i tužiocima širom Vojvodine, nisu uspeli da dobiju sve statističke podatke o postupcima u krivičnim sudovima, HRV tvrdi da su, posredstvom ovih zvaničnika, saznali „samo za jedan tekući predmet protiv imenovanog počinioca (maloletnog lica), kao i da je pregršt ostalih postupaka obustavljen zbog nedostatka dokaza ili su postupci pokrenuti protiv „nepoznatih počinilaca”.
„Ono što je pozitivno jeste da su u mnogim slučajevima policajci razmešteni da štite imovinu u vlasništvu manjina, nakon što je došlo do napada, tako da su svojim fizičkim prisustvom predstavljali sredstvo odvraćanja od napada tokom nekoliko dana”, zabeleženo je, ali i dodato da su, imajući u vidu iskustvo sa ultranacionalističkom reakcijom na događaje na Kosovu u prethodnim godinama, napadi na kuće i poslovne objekte u vlasništvu manjina, naročito albanske, bili „potpuno predvidljivi”, a da policija, ipak, nije preduzela preventivne mere kako bi zaštitila imovinu pre nego što su se napadi dogodili.
Oni naglašavaju da nijedan od slučajeva, koje su dokumentovali u izveštaju, nije rezultirao krivičnim prijavama ili prekršajnim postupcima protiv počinilaca, ali i to da su informacije od srpskih vlasti često bile nepotpune.
Inače, u izveštaju je rečeno i da u srpskom zakonodavstvu ne postoji odredba koja bi omogućila izricanje strožih kazni za teže oblike etnički motivisanih krivičnih dela, koju je ova organizacija preporučila 2005. godine.
Žrtvama napada je, kako ističu oni, često bilo stalo da ukažu na to da napadi na njihovu imovinu od strane ultranacionalista ne predstavljaju ponašanje lokalnog stanovništva u celini.
Govoreći o ponašanju naših vlasti povodom događaja u Srbiji koji su usledili nakon 17. februara i proglašenja nezavisnosti Kosova, i o tome da je nacionalistički gnev zbog gubitka pokrajine našao odušak u javnim demonstracijama, i u nekim slučajevima u nasilju, zatim o tome da su napadi na ambasade u Beogradu zabeleženi u domaćim i inostranim medijima, ali da su pažnji izmakli akti uznemiravanja i zastrašivanja etničkih Albanaca širom Srbije, naročito u Vojvodini, ističu da su predsednik Boris Tadić, ombudsman Srbije i tadašnji direktor vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava bili energični u svojim osudama.
Međutim, poruke drugih državnih organa i vladinih lidera su, kako kažu, bile dvosmislene.
„Činilo se da je ministar za infrastrukturu Velimir Ilić u početku opravdavao nasilne proteste u Beogradu i na graničnim punktovima sa Kosovom da bi nekoliko dana kasnije zatražio hapšenje „onih koji su obrukali Srbiju”. Premijer Vojislav Koštunica je održao patriotski i nacionalistički govor pred demonstrantima u Beogradu, ali je kasnije izjavio da „nasilje i destrukcija direktno škode borbi za državni i nacionalni interes” – zapisano je u ovom izveštaju i objašnjeno da je naglasak ovih lidera bio na negativnim praktičnim posledicama proglašenja nezavisnosti, „umesto na principu da je nasilje nelegitiman oblik protesta”.
Iako je zaključeno da je odgovor Srbije na nasilje protiv manjina u februaru 2008. ponovo bio neadekvatan, HRV je, za razliku od prethodne vlade, koju je kritikovao, novoj vladi uputio pohvale, naglašavajući da je ona uspostavila Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, kao zamenu za Kancelariju za ljudska i manjinska prava Srbije, dodajući da od ove vlade tek očekuje da se suoči sa „dugogodišnjim slabostima”, iznetim u ovom izveštaju.
– Sve dok vlasti ne počnu adekvatno da sarađuju, kako bi sprečile, istražile i, tamo gde je to prikladno, procesuirale napade na manjine opisane u ovom izveštaju, manjine u Srbiji će ostati taoci društvenih tenzija, osećajući se ugroženim, zastrašenim i nepoželjnim – smatraju u ovoj organizaciji.
U izveštaju koji sadrži šezdeset stranica detaljno su opisani pojedinačni slučajevi napada početkom ove godine, u devet gradova, zatim, opisano reagovanje policije, pravosuđa i vlasti, ali i u prilogu odštampana prepiska predstavnika „Hjuman rajts voča” sa našom policijom.
HRV je uputio preporuke na sedam adresa. Između ostalog, srpskoj vladi je poručeno da javno i nedvosmisleno treba da osudi sve slučajeve etničkog nasilja i drugih napada na manjine, te da „razmotri donošenje zakona koji bi omogućili izricanje strožih kazni za teže oblike etnički motivisanih dela protiv lica, imovine, javnog reda i slična dela. Policiji je preporučeno da preduzme sve zaštitne mere kako bi se od napada zaštitile osobe koje pripadaju manjinskim zajednicama, te da obnovi istragu o „aktima nasilja iz 2008. godine usmerenim protiv manjina”. Istražnim i prekršajnim sudijama i tužiocima je savetovano da blisko sarađuju, kako međusobno tako i sa policijom.
Evropskoj uniji je preporučeno da uzme u obzir uspehe i neuspehe Vlade Srbije u sprečavanju etnički motivisanih krivičnih dela i tamo gde je to bilo moguće, u procesuiranju odgovornih pojedinaca „kao reper u procesu ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i u drugim procesima prilikom pristupanja Srbije EU”.
-----------------------------------------------------------
Osnov za izveštaj
Izveštaj „Hjuman rajts voča”, koji je juče obelodanjen, sastavljen je na osnovu poseta predstavnika ove organizacije Srbiji, u aprilu ove godine. Oni su bili u devet gradova (Zrenjaninu, Novom Bečeju, Novom Sadu, Kikindi, Somboru, Subotici, Kragujevcu i Negotinu) i intervjuisali 24 vlasnika napadnutih objekata, koje su identifikovali na osnovu napisa u medijima. Većinu žrtava činili su Albanci, koji u tih devet gradova čine manje od jedan odsto populacije. HRV je razgovarao i sa pet vladinih zvaničnika, uključujući i načelnika Uprave policije Srbije.
-----------------------------------------------------------
Meta imovina, ne ljudi
Ocenjujući da se većina napada koji su usledili posle proglašenja nezavisnosti Kosova protiv manjina dogodila u Vojvodini, u izveštaju se navodi da je 2008. godine, za razliku od prethodnih godina, imovina bila meta napada pre nego ljudi. U većini incidenata došlo je do oštećenja imovine pri napadima kamenicama i ciglama, od kojih je 56 registrovano u Novom Sadu, 41 u Somboru, 19 u Zrenjaninu i 11 u Kikindi. Registrovano je, kako je navedeno, šest napada gde su korišćeni Molotovljevi kokteli, od kojih dva u Vojvodini. Drugi incidenti su bili ispisivanje grafita punih mržnje, anonimne pretnje i fizičke prepirke.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 04/11/2008]
