Izvor: Kurir, 25.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
HRISTOS VOSKRESE!
Pravoslavni običaji na najveći hrišćanski praznik – Vaskrs
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Veruje se da je tog dana Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima od Adam i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji darovao večni život. Zbog značaja ovog praznika svaka nedelja tokom godine je posvećena vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs. Vaskrs spada u pokretne praznike i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << na sam dan prolećne ravnodnevice ili neposredno posle nje, ali nikada pre ravnodnevice. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru.
Za Vaskrs su, takođe, vezani lepi običaji u našem narodu. U celom hrišćanskom svetu, pa i kod nas Srba, za ovaj praznik je vezan i običaj darivanja jajima. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. Vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i za one koji ga primaju.
Farbanje jaja je jedan od najlepših i najradosnijih običaja, koji se nije iskorenio čak ni u gradovima. Domaćice, po ustaljenoj tradiciji, farbaju jaja na Veliki petak.
Kako se farbaju jaja
Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, a zatim u šerpu sa vodom, u kojoj će se kuvati i farbati jaja, dodaje malo vodice koja je osveštana tokom vaskršnjeg posta. Kada provri voda sa bojom, domaćica u nju spušta jaja, pazeći da budu ravnomerno obojena, a deca bi trebalo da obigravaju oko majke i broje sveže ofarbana jaja. Prvo obojeno jaje ostavlja se na stranu do sledećeg Vaskrsa i zove se čuvarkuća.
Pre farbanja jaja se mogu šarati. Naime, perom za pisanje ili nečim sličnim na jaje se nanosi rastopljeni vosak. Pero se najpre zagreje na plamenu sveće, pa se onako vruće umače u vosak, a potom se voskom po jajetu piše i crta. Pošto vosak ne prima boju, posle farbanja na jajetu ostaju bele nacrtane figurice i slova. Na jajetu se obično ispisuje H. V. i V. V. („Hristos voskrese“ i „Vaistinu voskrese“), crtaju krstići, cvetići i druge lepe figurice. U novije vreme izrađuju se specijalne nalepnice od papira ili plastike i one mogu da se zalepe na jaja.
Simbolika
Jaja se farbaju u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalena Mironosnica, devojka koja je sa Bogorodicom neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja i kojoj se Hristos prvi javio po vaskrsenju, putovala u Rim da propoveda jevanđelje i posetila cara Tiberija. Tada mu je, prema verovanju, u znak pažnje kao novogodišnji poklon predala crveno jaje i pozdravila ga rečima „Hristos voskrese“. Crvena boja simbolizuje Spasiteljevu nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja. Po verovanju, vaskrsenja nema bez stradanja i smrti. To je, dakle, prvenstveno boja hrišćana i crkve.
Vaskršnje slavlje
Kada osvane dan Hristovog vaskrsenja, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova dugo zvone sva zvona i javljaju dolazak velikog praznika. Domaćin odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu sa svojom decom. Posle službe narod se međusobno pozdravlja rečima „Hristos vaskrese!“ i „Vaistinu vaskrese!“ Taj pozdrav traje sve do Spasovdana. Kada se iz crkve dođe kući, svi ukućani se međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Zatim domaćin pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Ukoliko ukućani ne umeju da otpevaju vaskršnji tropar, naglas se čita očenaš i druge molitve koje se znaju napamet, ili se čitaju iz molitvenika. Posle zajedničke molitve ponovo jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.
Tucanje jajima
Na stolu stoji činija sa ofarbanim jajima. Domaćin bi trebalo prvi da uzme jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tada nastaje takmičenje čije je jaje najjače. Ovaj čin predstavlja veliku radost za decu. Prilikom „tucanja jajima“ izgovara se „Hristos vaskrese“ i „Vaistinu vaskrese“. Na Vaskrs se prvo jede kuvano jaje, a onda sve ostalo. Tog dana, ako vam u kuću dođe gost, on se prvo dariva farbanim jajetom, pa se onda služi ostalim jelima.
Pobusani ponedeljak
Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak. Tog dana, po narodnom verovanju i običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima ovaj dan se obeležava i kao Zadušnice. Naime, ide se na groblje, gde se pale sveće, uređuju grobovi i sveštenik vrši parastose i pomene za pokoj duša pokojnika. Toga dana se iznose ofarbana vaskršnja jaja na grob, a potom se dele sirotinji.
