Izvor: Kurir, 21.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
HRABRO SRCE
Potresna životna priča Gordane Veselinović, izbeglice iz Gračaca, koja već godinama živi u izbegličkom kampu sa sestrom i bratom
Život je oduvek bio nekome majka, a nekom maćeha, što potvrđuje i potresna životna priča Gordane Veselinović, izbeglice iz Gračaca u Hrvatskoj, koja se prijavila za učešće u emisiji „Plesom do snova“. Gordanu, njenog mlađeg brata i sestru život nije mazio, već ih je stavljao na razna iskušenja praćena bolom, gorčinom i lutanjima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Najlepše godine prošli su potucajući se od jednog do drugog praga kolektivnih smeštaja za izbeglice, ali oni su bez predaha, kao ptice selice, verovali da i za njih postoji bolje sutra.
- Moj najveći san je da sobu od 12 kvadrata u izbegličkom kampu u Krnjači, u kojoj živim sa mlađim bratom Goranom (23) i sestrom Milijanom (22), zamenim krovom neke montažne kućice o kojoj sve troje godinama maštamo - kaže naša sagovornica i sa setom u glasu dodaje:
- Kao danas se sećam kada smo sa majkom Nevenkom još davne 1995. godine napustili kućno ognjište, u koloni izbeglica koja je nošena „Olujom“ na traktorima krenula put Srbije. Otac nije bio sa nama, jer je još 1993. godine poginuo na ratištu. Posle dugih lutanja, od nemila do nedraga, za prvo vreme smo se skrasili na jugu, u Blacu. Tu smo u kolektivnom smeštaju sa nepoznatim sapatnicima iz Like, sa Korduna, ostali duže nego što smo mislili. Mamino srce nije moglo da izdrži od silne tuge za rodnim krajem i tatom, čiji grob nismo mogli da obiđemo. Prepuklo joj je od bola 2000. u izbegličkom kampu u Blacu, gde smo je i sahranili. Tek tada sam shvatila da smo ostali bez igde ičeg, a silom prilika, morali smo da se selimo dalje... Na kraju smo završili u Beogradu, gde živimo bez lične karte i još nas tretiraju kao izbeglice.
Tako je Goca hrabrog srca i tužnog pogleda dospela na televiziju, da se (iz)bori za svoj san.
- Prijavila sam se za ovaj šou jer mi se učinilo da je drugačiji od svih ostalih i da je to najbrži put da ispunim naš san: da brat, sestra i ja ugledamo krov zajedničkog doma! - zaključuje naša sagovornica.
