Izvor: B92, 22.Jan.2012, 10:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

HR: Slab odziv, 65 posto za EU

Zagreb -- Prvi rezultati referenduma u Hrvatskoj - na osnovu 10 odsto obrađenih biračkih mesta 65 posto birača glasalo za EU, 35 protiv. Referendum obeležio slab odziv.

Glasanje na referendumu pristupanju Hrvatske EU završeno je u 19h. Prvi zvanični rezultati očekuju se oko 22h.

Do tada bi Državna izborna komisija trebalo da obradi 90 odsto biračkih mesta.

DRI je saopštila da je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 16h glasalo svega 33,79 odsto, što je 1,3 miliona birača. Takođe, zabeleženo je pet slučajeva ispisivanja antievropskih grafita na zgradama gde su smeštena biračka mesta.

Predsednik i premijer Ivo Josipović i Zoran Milanović, kao i ministarka Vesna Pusić glasali su u prepodne.

Policija je, kako se navodi, reagovala u pet slučajeva zbog pisanja antievropskih i ustaških grafita na zgradama gde su ostavljena biračka mesta - u Splitu i okolnim mestima Stobreču, Kaštel Novom i Solinu i Sinju.

Tako po zidovima napisano "NE EU", "Ne srljajte kao guske u magli", "Ne ropstvu, ne okovima, ne EU", "Stidite se onih koji su dali život za vas, zaokružite protiv", kao i više grafita "NDH" uz precrtano "EU", a pominju se i hrvatski generali koji su osuđeni u Hagu.

Policija je regovala jer je, iako nema referendumske tišine, zabranjena svaka prpaganda na biračkim mestima ili u krugu 50 metara oko njih.

Sva istraživanja predviđaju pozitivan ishod referenduma, a uverenje u uspeh referenduma izrazio je i državni vrh Hrvatske.

Da bi referendum bio uspešan, pristupanje EU treba da podrži više od 50 odsto gradjana izašlih na birališta, a sve ankete predvidjaju pozitivan ishod pošto se procenjuje da ulazak u Uniju podržava izmedju 53 do 61 odsto gradjana, dok je protiv izmedju 28 i 33 odsto.

Ukoliko ishod referenduma bude pozitivan, Hrvatska će postati 28. članica EU 1. jula 2013. Prethodno tu odluku moraju da potvrde i sve

države članice.

Pravo glasa ima oko 4, 5 miliona državljana Hrvatske od kojih 412.000 u inostranstvu. Najviše ih je u BiH, oko 260.000, a u Srbiji pravo glasa ima oko 35.000 državljana Hrvatske. Birališta u zemlji i u inostranstvu, njih 6.750, bila su otvorena od 7 do 19 časova, a pravo glasa imalo je oko 4,5 miliona hrvatskih državljana.

Josipović: Veliki dan za Hrvatsku

U obraćanju novinarima posle glasanja Josipović je, na pitanje šta ulazak Hrvatske u EU njemu lično donosi, rekao da ga "veseli što će cela Evropa postati njegov dom".

On je dodao da će Hrvatska, naravno, biti njegov prvi dom i dodao da će građani Hrvatske u EU uživati sva prava koja uživaju bilo koji drugi stanovnici te zajednice, postajući tako ravnopravni u civilizovanom delu Evrope.

Prvi čovek Hrvatske je izrazio nadu da će i druge zemlje u susedstvu ući u tu evropsku zajednicu.

Prema njegovim rečima, današnji dan je veliki dan za Hrvatsku, a 1. jul 2013. (dan kada bi Hrvatska i zvanično trebalo da postane 28 članica EU) biće dan kada će hrvatska istorija biti prelomljena na bolje.

Josipović je rekao da se Hrvatska razvijala u dobrom prvacu, puno toga lošeg je ostavila iza sebe ali još puno toga ima da učini.

On je dodao da zagovara evrorealizam, dodavši da se ulaskom u EU neće odmah sve promeniti na bolje.

Nepoznati počinioci noćas su u Splitu išarali antievropskim grafitima više osnovnih škola u kojima se nalaze biračka mesta za današnji referendum, policija je javila i o grafitima u obližnjim Kaštelima, dok je u Solinu skidala velik plakat protiv EU. Grafiti su na više mesta preliveni belom bojom, ali su neki, kao na primer grafit sa znakom jednakosti između EU i homoseksualaca na osnovnoj školi u kvartu Spinut, preživeli i farbanje.

Premijer Milanović izrazio je uverenje u uspeh referenduma i naglasio da bi, u slučaju da ga je neko pre 10 godina pitao šta Hrvatskoj donosi članstvo u EU, odgovorio da su to šanse za razvoj i napredak.

On je rekao da Hrvatska do sada nikada nije nijednu odluku toliko dugo pripremala kao ovu.

"Kako se organizacija u koju ulazimo, po prvi put svojom voljom, menjala u ovih deset godina, menja se i danas, ali takav je život", rekao je Milanović.

Premijer Hrvatske je naglasio da nema mesta evroskepticizmu, već samo zdravoj ljudskoj skepsi kao jednom od faktora za donošenje odluke.

Ulaskom u EU Hrvatska će, kako je naglasio, učestvovati u donošenju odluka u Uniji.

Ukoliko ishod referenduma bude pozitivan Hrvatska će postati 28. članica EU 1. jula 2013. Prethodno tu odluku moraju da potvrde i sve države članice.

Na prvom referendumu 1991. Hrvatska je odlučila da se odvoji od tadašnje SFRJ i postane samostalna država.

Pusićeva: Hrvatska u EU pozitivno za ceo region

(Foto: Tanjug)

Ministarka inostranih poslova Hrvatske Vesna Pusić ocenila je , nakon glasanja na referendumu, da bi ulazak njene zemlje u Uniju bio pozitivan za čitav region.

"Pozitivni ishod referenduma bio bi pozitivan za region, jer bi to značilo da se proširenje nastavlja, da su reforme moguće", rekla je ona novinarima.

Za Hrvatsku, kako je istakla, ovo je samo početak jednog drugačijeg funkcionisanja.

Šefica hrvatske diplomatije izrazila je uverenje u pozitivan ishod referenduma, iako su sada drugačije okolnosti neggo što je to bilo 2004. godine kada je došlo do pretohodnog talasa proširenja.

"Te godine je vladala euforija u EU i zemljama koje su pristupale. Ekonomska situacija je bila na vrhuncu i proširenje je predstavljalo završetak hladnog rata. Danas se situacija i politički i ekonomski promenila i ulazi se znatno hladnije glave i racionalnijim stavom, ali se ulazi", dodala je ona.

Prema njenim rečima, postoji veliki odziv birača, što će, kako je rekla, biti odraz raspoloženja stanovništva, a ono je po svim pokazateljima proveropsko.

Pupovac: Hrvatska da podrži susede na putu ka EU

U istoriji EU najmanji odaziv na referendum je bio u Mađarskoj 2003. godine kada je izašlo svega 45,62 posto građana od kojih je 83 posto glasalo za ulazak te zemlje EU. Najveći odaziv te iste godine bio je na Malti kada je izašlo čak 90 posto glasača. Ali je to upravo bila i najveća opasnost pošto je podrška za ulazak Malte u EU bila izuzetno tanka - jedva 53 odsto podrške.

Predsednik Srpskog nacionalnog veća Milorad Pupovac ocenio je da je u interesu Hrvatske da podrži ceo postjugoslovenski prostor na putu u EU.

On je, nakon glasanja na referendumu objasnio da Hrvatska treba da insistira na bržoj integraciji biših država SFR Jugoslavije.

"To je u interesu Hrvatske", rekao je Pupovac.

On je podsetio da u Hrvatskoj postoje dve politike, jedna koja EU razume kao prostor bez Balkana, kao beg od Balkana i takva politika je vladala je 1990-ih, i ona druga koja Hrvatsku razume kao evropsku zemlju koja ima svoje interese i uticaj, ali i svoju ukorenjenost u postojugoslovenskom prostoru.

Upitan da li bi ulazak u EU doprineo i jačanju položaja i prava manjina u Hrvatskoj, Pupovac je naglasio da nema nikakve sumnje da je Unija prostor mnogo snažnije demokratije nego što su nacionalne države koje su nastale na prostoru bivše Jugoslavije.

"Nema sumnje da je jedan od temelja EU poštovanje prava manjina i ljudskih prava i u tom smislu pripadnici srpske zajednice i drugih manjina stoje iza projekta EU. Bez obzira na teškoće u kojima žive, podržavaju i podržaće ulazak u EU”, poručio je on.

Nastavak na B92...

Mondo: Hrvati odlučuju da li će u EU

Radio Televizija Vojvodine: Počeo referendum o pristupanju Hrvatske EU

Capital.ba: U Hrvatskoj danas referendum za ulazak u EU

Blic: Josipović: Raduje me što će Evropa biti moj dom

Studio B: Nezvanični rezultati: Većina Hrvata podržala ulazak u EU

B92: Hrvatska za evropskim stolom

Radio Televizija Vojvodine: Referendum o pristupanju Hrvatske EU

Kurir: I DALJE SLAB ODZIV NA HRVATSKOM REFERENDUMU O EU