Izvor: B92, 27.Feb.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
HOLBRUK: KARADZIC I MLADIC - NAJVECI NEUSPEH DEJTONA
Vasington -- Glavni arhitekt Dejtonskog mirovnog sporazuma za Bosnu i Hercegovinu Ricard Holbruk upozorio je na ozbiljne posledice ukoliko SAD, na celu medjunarodne zajednice, "ponove u Avganistanu greske koje su svojevremeno napravljene na Balkanu". Bivsi americcki predstavnik u Ujedinjenim nacijama bio je tim povodom veoma kritican prema meri najavljenog smanjenja broja pripadnika SAD u sastavu SFOR u Bosni, sa ocenom da je rec o opasnom i potencijalno kontraproduktivnom potezu - bez obzira >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na neke nove medjunarodne obaveze i prioritete s kojima je Bus suocen posle septembarskih teroristickih napada na Njujork i Vasington.
"Tesko je objasniti logiku da u Koreji, vec skoro pola veka, drzimo preko 40.000 vojnika, dok se u Bosni, u kojoj je ostalo jos mnogo neobavljenih poslova, ide na dalje smanjenje naseg kontingenta, svedenog vec na oko 4.000 ljudi", rekao je Holbruk na tribini vasingtonskog Dzons Hopkins univerziteta. "U oba slucaja, rec je o regionima u kojima SAD imaju odredjen nacionalni interes. Medjutim, zabrinjava odnos prema Balkanu, posebno prema BiH. Rat jeste zavrsen u Dejtonu, ali u BiH su ostali brojni nereseni problemi. Pre svega, u implementaciji mirovnog sporazuma".
Analizirajuci sestogodisnji razvoj dejtonske BiH, Ricard Holbruk je ukazao na odrzavanje tri oruzane formacije i slabu centralnu vladu u Sarajevu kao dve "glavne slabosti" mirovnog dokumenta kojim je zaustavljen balkanski rat 1992-95. "NATO je strahovao od rizika i zato u Dejtonu nije prihvacen nas zahtev da se odmah rasformiraju srpske, hrvatske i bosnjacke oruzane formacije. To je bila greska - trebalo je odmah rasformirati oruzane snage bosanskih Srba i Hrvata, koje su do nedavno bile pomagane iz Beograda i Zagreba", rekao je Holbruk.
"Istovremeno, te dve strane su bile veoma zainteresovane za sto slabiju centralnu vladu BiH. To im je odgovaralo u njihovim nastojanjima da se opstruira implementacija Dejtonskog mirovnog sporazuma, a mi smo im, svojim ponasanjem, omogucili da budu prilicno uspesni u tim pokusajima".
Bivsi americki predstavnik u UN izrazio je zadovoljstvo zbog pocetka sudjenja pred Medjunarodnim tribunalom za ratne zlocine bivsem predsedniku Srbije i Jugoslavije Slobodanu Milosevicu, uz najavu da je i te kako spreman da, u slucaju potrebe, svedoci u Hagu. Tim povodom, Holbruk je ocenio kao "najveci neuspeh" u tekucem procesu realizacije Dejtonskog sporazuma cinjenicu da se nekadasnji politicki i vojni lider bosanskih Srba Radovan Karadzic i Ratko Mladic i dalje nalaze van domasaja Haskog tribunala. "SAD i evropski saveznici imaju mehanizme da njih dvojicu privedu pravdi - odnosno da na to primoraju one koji im pruzaju utociste", rekao je Ricard Holbruk na tribini Dzons Hopkins univerziteta.
Ambasador Holbruk bio je u ovom istupanju prilicno kritican prema Busovoj administraciji i zbog toga sto ,u suoocavanju sa sadasnjim problemom izmedju Srbije i Crne Gore, "ponavlja gresku koju su SAD napravile 1991. godine, kad nisu blagovremeno prihvatile realnost neminovnog raspada ondasnje Jugoslavije". Holbruk se, tim povodom, nije decidirano izjasnio o zahtevu za nezavisnoscu Crne Gore, ali je upozorio da neresavanje tog problema onemogucuje da se resi i "kljucni bezbednosni problem na Balkanu" - konacni status pokrajine Kosovo, u skladu sa osnovom koja je postavljena 1999. godine rezolucijom Saveta bezbednosti 1244, posle zavrsetka intervencije NATO protiv SR Jugoslavije.
