Izvor: Kurir, 18.Maj.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
HOĆEŠ JETRU, PRODAJ STAN
Presađivanje jetre u inostranstvu RZZO plaća samo za mlađe od 15 godina. Svi ostali moraju da se snalaze ili - umiru
BEOGRAD - Iako je u Srbiji godišnje potrebno između četrdeset i pedeset transplantacija jetre, lane je urađena svega jedna! Posledica toga je da stotine građana Srbije čekajući na spasonosnu operaciju (koju mnogi i ne dočekaju) gubi šansu da dobije „drugi“ život operacijom u inostranstvu!
Prema rečima sagovornika Kurira, problem je u >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << zakonu i pravilniku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, jer propisuju da se lečenje u inostranstvu može odobriti jedino ako se ne obavlja u zemlji. Samim tim finansiranje transplantacije jetre van zemlje je isključeno.
Branko Stanojević (52), privatnik iz Pančeva, od prošlog oktobra čeka na operaciju. On za Kurir kaže da je uspeo da stupi u kontakt s profesorima klinike u Padovi, te da je u toku procedura za stavljanje na listu čekanja.
- Ministarstvo zdravlja upućuje u inostranstvo samo mlađe od 15 godina, pa sam morao da dobijem potvrdu da se ta transplantacija ovde ne radi. Papir sam dobio, ali pod uslovom da sve sam finansiram - priča Stanojević, koji čeka da ga ovih dana pozovu iz Italije na prvi pregled.
Kako je raspon cena presađivanja jetre veliki i kreće se od 30.000 dolara u Indiji do 300.000 funti u Britaniji, naš sagovornik kaže da se pacijenti najpre odlučuju za klinike u Nemačkoj, Francuskoj ili Italiji, gde operacija košta od 80.000 do 120.000 evra. On će morati da avansno uplati polovinu sume od 80.000 evra.
- Čujem se s profesorkom Nelom Sršen, Hrvaticom koja je u Padovi operisala Arsena Dedića i Minimaksa, i ako dobro prođem na pregledu, trebalo bi da me stave na listu čekanja. Spaslo me je to što živim u porodičnoj kući u selu, a imam stan u Pančevu od 66 kvadrata, za koji mogu da dobijem oko 40.000 evra. Računam da ću za dva automobila dobiti još 10.000 evra i nekako skrpiti 50.000. Ostalo ću pozajmiti - kaže Stanojević.
Naš sagovornik smatra da bi se problem rešio ukoliko bi Srbija razvila sistem donatorstva organa. Primer Španije to najbolje pokazuje, jer se tamo smatra da su sve punoletne osobe, ako za šest meseci od položenog vozačkog ispita to nisu izričito zabranile, saglasne sa zaveštanjem organa. „Organi postaju državni, a duša Božja“, napisali su Španci u svom pravilniku o doniranju.
Dr Dušan Šćepanović, bivši direktor Dečje klinike u Tiršovoj, kome je presađeno srce, primećuje da bi problem presađivanja organa bio manji ako bi Srbija potpisala sporazum sa Eurotransplantom.
- Ovako su nam vrata u inostranstvu zatvorena, jer se na papiru vodi da se transplantacija jetre radi u zemlji, a u praksi nije tako! Ako bi Srbija postala članica Eurotransplanta, jetra bi bila na raspolaganju mnogima - kaže dr Šćepanović, napominjući da se samo u Hrvatskoj, koja je učlanjena u ovu organizaciju, jetra godišnje presadi 30 puta![ antrfile ]
ZA NOVO SRCE PRODAO KUĆU
Beograđanin Branko Klipa (54) morao je pre četiri godine da proda kuću na Banovom brdu, jer nije imao drugog izbora kad mu je rečeno da njegovo srce staje. Pošto se od 2000. godine u Srbiji srce više ne presađuje, on je spas potražio u Austriji.
- Nisam imao 50.000 evra. Za samu operaciju trebalo je 36.000 evra, i još oko 15.000 za troškove koje RZZO nije hteo da mi refundira. Prodao sam kuću i čekao devet meseci na novo srce. Kada sam se vratio, nisu hteli čak ni da mi odobre propisanu terapiju, već su mi dali druge lekove. Tada je došlo do odbacivanja srca, koje je oslabilo, pa umesto sa 45 odsto, radi sa 25 odsto kapaciteta - priča Klipa, koji dosad nije bio ni na jednoj kontroli u Gracu jer nema para iako bi odlazak s pratiocem koštao svega 1.000 evra!
