Izvor: Kurir, 07.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
HAPŠENJE?
Kako Kurir saznaje, ključni akteri afere "Sartid" Kolesar i Vlahović mogli bi već danas da završe na informativnom razgovoru u SBPOK
BEOGRAD - Najnovije, ko zna koje po redu, aktuelizovanje afere "Sartid" imaće, izgleda, svoj ekspresni epilog. Prema informacijama Kurira, iz beogradske Palate pravde, navodno, već za danas najavljena su privođenja nekih od aktera prodaje smederevske železare! Pod uslovom da ne uživaju poslanički imunitet.
Iako je većina državnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << i pravosudnih funkcionera iz 2003, kada je prodat "Sartid", već u nekoliko navrata davala svoje iskaze operativcima SBPOK, jedini mogući scenario jeste privođenje na informativni razgovor po novim okolnostima, odnosno po krivičnoj prijavi čije je navode Kurir objavio u poslednja dva broja.
Podsećanja radi, po novoj krivičnoj prijavi za "zločinačko udruživanje" osumnjičeni su Aleksandar Vlahović, poslanik DS i bivši ministar privrede i privatizacije u Đinđićevoj vladi, zatim Nemanja Kolesar, šef kabineta premijera Đinđića, Živomir Novaković, generalni direktor "Sartida", Branislav Ignjatović, stečajni upravnik, Dušan Marčićev, predsednik sudskog veća, Goran Kljajević, predsednik Trgovinskog suda, i Dragan Šagovnović, direktor u Ekonomskom birou.
Prvoosumnjičeni Vlahović i Kolesar sumnjiče se da su "koristili svoj nesumnjivi politički uticaj i udružili se radi ostvarenja zajedničkog cilja - prodaje 'Sartida' po povlašćenoj ceni".
Međutim, u svom iskazu operativcima SBPOK još 2004. Nemanja Kolesar je optužio Miroljuba Labusa, Mlađana Dinkića, Aleksandra Vlahovića i Božidara Đelića da su odgovorna lica u mućkama oko "Sartida". Bivši šef Đinđićevog kabineta izjavio je da se o prodaji smederevske železare dogovarao sada pokojni premijer Zoran Đinđić i da ju je on prodao, i da njega zato ne treba prozivati.
Goran Kljajević je 25. jula 2004. izjavio da je prodaja "Sartida" bila "kapitalno dobar posao". Tadašnji predsednik Trgovinskog suda naveo je da je 10.000 ljudi zadržalo posao i da firma radi punim kapacitetom.
- Međutim, organizovani centri moći su ovaj slučaj pokušali da iskoriste u politikantske svrhe, da ga lansiraju u predizbornoj kampanji kao jednu od afera. Prvi centar vodi do glasnogovornika koji su posle 5. oktobra punim intenzitetom urušavali sudski sistem Srbije, optužujući gotovo kompletnu sudsku vlast da su navodno deo Miloševićevog režima, da su korumpirani i nestručni. Drugi su slučajevi o kojima se negativno govorilo u javnosti, kao što su "Galenika", "Beogradski sajam", "Beko", "Centroeksport", Brodogradilište "Beograd", "Sartid" i drugi, a treći putevi novca u zemlji i van nje.
Upućeni u celokupan proces prodaje "Sartida" navode da je i uloga bivšeg američkog ambasadora u SRJ (SCG) Vilijama Montgomerija u prodaji smederevskog giganta bila velika, pa čak i da je u tome posredovao sa nezvanične pozicije direktora CIA za Balkan.
Bivši okružni beogradski tužilac Milovan Božović u toku nove istrage posle dolaska narodnjačke koalicije na vlast 2004. izjavio je sledeće:
- Uloga američkog ambasadora u prodaji "Sartida" je nesporna, a to što je lobirao i uticao na našu vladu da se na takav način proda Železara, njegova je stvar i to me nimalo ne čudi. Više me čudi što naša vlada to toleriše i što ništa u vezi s tim ne preduzima, a stručna javnost i državni organi ćute.[ antrfile ]
SVE OKOLNOSTI POD KOJIMA JE PRODAT "SARTID"
Nesporno je da je ugovor između "Ju-Es stila" i "Sartida a.d." u stečaju potpisan 31. marta 2003, kad je Srbija bila u vanrednom stanju, kad je "Sablja" kosila i levo i desno, a glavne vesti bile mnogobrojna hapšenja pripadnika raznih klanova.
- Malo ko je, međutim, povezao dolazak tadašnjeg državnog sekretara SAD Kolina Pauela u Srbiju s prodajom "Sartida". Objavljeno je da je Pauel posetio udovicu premijera Ružicu Đinđić, izjavio joj saučešće, podržao demokratiju, reforme i borbu protiv organizovanog kriminala. Američki državni sekretar Srbiju je posetio 1. aprila 2003. Samo dan po potpisivanju ugovora o prodaji "Sartida" - seća se naš sagovornik, koji iz razumljivih razloga nije želeo da bude imenovan.
Odluka o definitivnoj prodaji "Sartida" u stečaju doneta je u petak 28. marta. Tada su svi važni činioci, državni i pravosudni funkcioneri, pozvani na hitan sastanak u Agenciju za sanaciju, likvidaciju i stečaj banaka. Božidara Đelića, Mlađana Dinkića i mnoge druge ličnosti iz samog vrha države pozvao je predsednik Saveta Agencije, tada potpredsednik Vlade, Miroljub Labus u sedište Agencije na Trgu Nikole Pašića (kasnije sedište Eksim banke, potom HVB banke) u 20 sati. Nikome od pozvanih nije bilo čudno što se tako važan sastanak saziva u nedoba, što je tako hitan...
Kurir je imao uvid u jednu (možda i jedinu sačuvanu) kopiju zapisnika s ovog sastanka, a nesporno najvažniji detalj jeste samo pitanje jednog od Vladinih funkcionera. Posle uvodnog, naizgled i konačnog izlaganja gospodina Labusa, dama koja je bila neka vrsta konferansijea pružila je priliku učesniku sastanka da postavi pitanje potpredsedniku Vlade.
- Da li je cena od 23 miliona dolara realna? Da li bi trebalo da još malo razgovaramo o tome? - pitao je Vladin funkcioner.
- Ne, nema potrebe. Da li jednoglasno prihvatamo? - pitao je Labus.
Ni Đelić, ni Dinkić, ni bilo ko drugi u kancelariji na Trgu Nikole Pašića nije ima ništa protiv.
