Izvor: Glas javnosti, 13.Feb.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gvozdena devica
Prvi srpski koncert ‘’Ajron Mejdena’’ na Hipodromu ostao mi je u blagoj memorijskoj izmaglici, na drugom sam bio, ali ga zbog sindroma „prvih mačića“ slabo pamtim... Već treći, 1986. u Hali ‘’Pionir’’, ostao je jedan od onih pubertetskih doživljaja koje pamtite celog života i nosite ih na ‘’parčetu duše’’ poput ordena okačenog na šinjel nekakvog nagluvog ‘’crvenoarmejca’’ koga vodaju po impresivnim manifestacijama u slavu oslobođenja strateški važne >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << kote negde iza ‘’gvozdene zavese’’, iako on ne zna ni gde je, ni kojim povodom. Tek, ovaj ukupno četvrti odgledani koncert ‘’Gvozdene device’’, odsviran pre neki dan u ‘’Areni’’, bio je surova spoznaja da smo svi mi dvadeset i kusur godina matoriji, ozbiljniji i ‘’ko živ - ko mrtav’’ desetkovani, jedino su ‘’Mejdeni’’ ostali isti.
Sećam se da me je pre 23 godine direktorka Prve ekonomske škole lično izvela sa časa zabrinuta za stanje moje omladinske svesti.
- Šta znači ovaj imperijalistički bedž ? - unela mi se u lice na sred direktorskog kabineta mašući mi ispred očiju maleckom engleskom zastavom upravo otrgnutom s teksas jakne s prišivenim logom ‘’Ajron Mejdena’’. Upisala je u tefter ime sumnjivog lica koje je očigledno izgledom i postupcima zastranilo od duha našeg socijalističkog & samoupravnog društva, pa je zrelo za opomenu pred ukor. Da li zbog toga ili je nešto drugo bilo u pitanju, tek mislim da su baš tih dana uvedene kao obavezne đačke kecelje, valjda da ne bude više onih koji na času marksizma bleje s imperijalističkim ordenjem kupljenim u čuvenoj rokerskoj radnji u Bezistanu gde se moglo pazariti svašta po čemu bi upao u oči savesnoj direktorki ili revnosnom predsedniku kućnog saveta. A ni roditelji nisu bili baš oduševljeni razvojnim ‘’drumom’’, tešeći se da su u pitanju, ipak, prolazne bubice koje će, jelte, ‘’vojska da sredi’’.
Taman kad se završila ‘’vojska’’, počeo je rat. Tačnije, više njih, od kojih smo samo u jednom svojski učestvovali. Zaboravili smo na koncerte, menadžmenti svih velikih bendova nisu ni pomišljali da nas upišu na ‘’tour’’ listu, mada znam da je bilo onih koji su hteli da se jave u dobrovoljce kada su Ramonsi svirali u Zagrebu, a najbrži način da se stigne donde bio je kroz rovove ‘’naše zemlje ponosne’’. Amblemi na jaknama su se tih godina menjali u zavisnosti koja je vojno-dobrovoljačka jedinica u pitanju, radnja u Bezistanu je zauvek nestala, niko i nije bio lud da prišije na rukav nešto što bi dežurnim ekspertima za geostrateška pitanja ličilo na pripadnost ‘’vatikansko-zapadnjačkoj zaveri’’. Umesto opomene pred ukor mogao si tada da zaradiš žig izdajnika opšte prakse. Šta će ti, bolan, ‘’Mejdeni’’, tu je Baja Mali Knindža.
I sedam godina posle kraja svih ratova, ‘’Ajron Mejden’’ su opet došli. Već tada smo primetili svoj ‘’fucnut’’ stajling u odnosu na ‘’Device’’ koji izgledaju kao onomad u hali ‘’Pionir’’, kada je Brozova era bila na zalasku, dok su neki drugi punili baterije za novu epohu, ispostaviće se, dosta grozomornu i feleričnu. Ove godine su došli ponovo, svirajući samo pesme iz osamdesetih, a nama je kao nemoguća misija izgledalo sastaviti onu staru ‘’klapu’’ rođenu početkom sedamdesetih. Jedan se kleo da na koncert ne ide iz ‘’tehničkih razloga’’ (čitaj, ima opasnu suprugu), drugi je samo sat pred početak svirke pravdao izostanak šapućući u slušalicu da ne probudi bebu. Ko mu je kriv kad se kasno oženio.
Koncert je počeo ratnim govorom Vinstona Čerčila pred početak Bitke za Britaniju ( ... nje shall fight on the beaches, nje shall fight on the landing grounds, nje shall fight in the fields and in the streets, nje shall fight in the hills; nje shall never surrender!), čija poslednja rečenica, ‘’nikada se nećemo predati’’, više govori o životnoj filozofiji ovih britanskih ‘’matoraca’’, koji su u međuvremenu zaradili bar za jedan pravi putnički avion, kojim su sleteli u Beograd, nego o našoj. Mi smo, u međuvremenu, zaradili tek da kupimo karte za dva ili tri koncerta godišnje, i nadoknadimo rupu iz ‘’godina raspleta’’, što je jeftinije od računa za Infostan, ali ipak opak udarac na kućni budžet, jer nam osim ponekog velikog benda, ove godine na turneju nam stiže i još jedna globalna atrakcija - svetska ekonomska kriza. Nema veze, važno je da je svetska.
‘’Gvozdena devica’’ je, inače, srednjovekovna sprava za mučenje, kovčeg u koji te zatvore i kako mrdneš, nešto te bocne. Uh, što mi je to poznato.
