Izvor: B92, 16.Okt.2010, 02:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gužva u školskim klupama
Beograd -- Nastavnici nezadovoljni prevelikim brojem učenika u razredima srednjih škola. U nekim školama i po 40 u odeljenju. Upisuju se i bez prijemnog ispita.
U klupama pojedinih srednjih škola i ove godine tiska se više đaka nego što je zakonom dozvoljeno.
Umesto 30, neka odeljenja imaju i do 40 učenika. Nastavnici su nezadovoljni, jer, kako kažu, ne mogu da se posvete svima podjednako, niti da uspostave disciplinu.
"Scenario je sledeći - posle >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prijemnog ispita upiše se propisan broj đaka, a gužve kreću pred početak školske godine", objašnjava Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.
"Deca se iz jedne škole premeštaju u drugu, iz privatnih u državne. Neki od njih nisu ni položili prijemni ispit ili su imali nedovoljan broj poena za željeni profil",kaže on.
Zakonom je propisano da u jednom razredu može da bude 30 đaka, a maksimum tolerancije, kaže Antić, jesu 34 učenika u odeljenju. Praksa je, međutim drugačija, pa se i ovaj broj često premaši.
"Dešava se da se na neki profil, za koji je na prijemnom bilo potrebno 90 poena, upiše dete koje je osvojilo svega 50 bodova. A, za to još ima odobrenje Ministarstva prosvete", ogorčen je Antić.
"Iz privatnih škola se u drugi ili treći razred prebacuju đaci koji nikada nisu ni polagali prijemni. Često su to deca slabijeg znanja i uspeha u školi".
Kao primere naš sagovornik navodi medicinske škole Zemun i Beograd, Pravno-poslovnu školu, ekonomske škole.
"Svi đaci se upisuju sa preporukom Ministarstva prosvete, a o njihovom upisu poslednju reč daje direktor", objašnjava Antić.
Da se previše dece upisuje u pojedine škole potvrđuje nam i Ruža Stanić, profesorka medicinske nege u Medicinskoj školi Beograd. I u njenoj školi nije retkost da u odeljenjima ima "prekobrojnih".
"Naša škola je specifična i posebno je veliki problem praktična nastava", kaže Ruža Stanić.
"Odeljenja se dele na četiri dela i grupe koje ulaze u operacione blokove, porodilišta ili dečje boksove ne bi smele da budu brojnije od osam članova. Sa velikim odeljenjima imamo i situaciju da ih je više u grupi, što stvara probleme u nastavi".
Dešava se i da se, kada nekoliko razreda nakupi prekobrojne đake, od njih formira novo odeljenje. Pa tako iako je Ministarstvo prvobitno propisalo da se otvore tri odeljenja neke struke, formira se i četvrto.
"U našoj školi to se dogodilo 20. septembra, tako da su prvobitno napravljeni planovi rada pali u vodu", kaže profesorka medicinske škole.
I Aleksandar Saković, profesor poslovne ekonomije i marketinga u Srednjoj školi u Barajevu kaže da se slične stvari dešavaju svakog septembra.
U odeljenjima ekonomskog profila nije probijena kritična crta, pa nema nigde više od 34 đaka u odeljenju. Zato u odeljenju frizerskog smera, dodaje, ima gotovo 40 učenika.
Za čitavu zbrku u Forumu srednjih škola krive direktore škola i Ministarstvo prosvete, jer se, kako kažu, uz njihovu saglasnost stvara zbrka u školskom sistemu.
Dok roditelji traže veze kako da decu prebace u medicinske, ekonomske, frizerske i druge tražene škole, pojedini smerovi čeznu za punim učionicama.
Tako, objašnjavaju u Forumu srednjih škola, u klupama hemijskih, saobrađajnih, mašinskih, poljoprivrednih i još ponekih stručnih škola uvek ima slobodnih klupa za nove đake.
