Izvor: Blic, 23.Jun.2010, 01:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gužva ispred ćilima

Aaaa, znam, kod vas u Srbiji je mnogo hladno i tamo je sniman „Sibirski berberin”! Zašto niste crni jer Srbija je u Africi! Da li je Srbija provincija u Kini? Znam, Srbija je glavni grad Španije!

Ovo su samo neki od odgovora Kineza koji su posetili paviljon Srbije na međunarodnoj svetskoj izložbi „Expo” u Šangaju i učestvovali u anketi sa pitanjem - koja je vaša prva asocijacija na reč Srbija.

U paviljonu Srbije, koji je jedan od najposećenijih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << malih paviljona na „Expo”, oko 5. jula očekuje se milioniti posetilac izložbe koja je počela 1. maja i za početak priče o Srbiji u Šangaju - paviljon je ocenjen jednim od najlepših.

Hiljadu kvadrata nekada mahom neiskorišćenog prostora u Pudongu, novom delu Šangaja, prostor je na kome se održava izložba i predstavljaju 192 zemlje.

Paviljon Srbije, čija je fasada inspirisana tradicionalnom šarom pirotskog ćilima, nalazi se na takozvanom evropskom trgu, odmah pored paviljona Španije, Belgije, nadomak Švajcarke, ali i paviljona Monaka...

Srbija sebe predstavlja koristeći vreme kao motiv. Glavni akter priče je naučnik Milutin Milanković čiji je kalendar precizniji od svih postojećih koji se danas koriste.

Na ulazu u paviljon Srbije stoji nekoliko stotina Kineza. Strpljivo čekaju da uđu. Onda počinju da sevaju blicevi. Iako se u paviljonu najviše slikaju sa hostesama koje su za njih „egzotika” jer dobar deo posetilaca je iz provincija i nikada nisu videli strance, u paviljonu najviše pažnje privlači „vremenska mašina”. Svetleća instalacija sa zupčanicima i kaiševima podseća na pravi mehanizam jednog ogromnog sata i prosto je magnet za Kineze. „Vremenska mašina” je centralni deo paviljona i nalazi se na staklenom podijumu ispod koga je svetleća mapa Srbije izdeljena na šest delova. Tako posetioci mogu i da prošetaju Srbijom, a ulaze sa prostora Kosova i Metohije. Iz svakog dela izlazi zvučnik nalik cvetu. Ako se zastane kod Šumadije, čuju se dragačevske trube, na Kosovu i Metohiji je duhovna muzika, a u Vojvodini tamburice...

Paviljon Srbije je spoj tradicije i modernog. Uloženo je manje novca nego što su to učinile zemlje u regionu, ali realizovane ideje privlače Evropljane, a posebno Amerikance koji u 670 kvadrata izložbenog prostora razgledaju i po sat vremena.

Jedan deo zida je kalendar. Datumima poređanim jedan do drugog simbolično se odbrojavaju dani trajanja međunarodne izložbe. Na svakom datumu od 1. maja do 31. oktobra su narodne poslovice vezane za vreme.

Prvobitno je bilo zamišljeno da posetioci skinu listić sa kalendara sa datumom na koji su bili gosti u Srbiji, ali se od toga odustalo. Gostima je bilo isuviše zanimljivo da pronađu sebi bitne datume i ponesu to kao suvenir iz paviljona Srbije. Već za prvih mesec dana listići su planuli i to baš na dan kada je gost u srpskom paviljonu bio Filip Vujanović, predsednik Crne Gore.

Oko centralnog dela paviljona u krug su postavljene fotografije Srbije i poznata lica. Mlađi posetioci prepoznaju tenisere Jelenu, Anu i Novaka koji se smeše sa fotografija. I tek tada, posebno mlađima, polako postaje jasno - Aaaaaa, Sajarveijaaaa!!! Poneki stariji Kinez umaršira u paviljon Srbije kao kod starog prijatelja. Pričaju sa hostesama koje su odreda studirale kineski. Kažu - Tito, Milošević, a puna srca izgovaraju Valter, misleći na Batu Živojinovića.

Slikanje je obavezno i kod Milutina Milankovića. Naučnik u veličini većoj od prirodne čije su konture tela i lika osvetljene diodama.

Sredovečna Kineskinja potpuno je fascinirana osvetljenim konturama Milankovića. Pita hostesu: „Da li su to vaše tačke za akupunkturu?”.

Dnevno kroz paviljon Srbije prođe 20.000-30.000 posetilaca. I svaku nedelju od početka izložbe prati osmišljeni program. Pre ovonedeljne posete srpskih novinara u organizaciji Turističke organizacije Srbije, u Šangaju je bio opančar.

Pravio je opanke, a Kinezi netremice posmatrali. Svaki dan traje akcija ispisivanja kineskih imena na srpskom. A onda im se svidi pa traže i „nedostaješ mi”, „volim te”, „srećan rođendan”...

Šangaj pod konac

Šangaj, grad u kome po neformalnim podacima živi 30 miliona, u duhu je međunarodne izložbe. Evropljani koji dobro poznaju ovaj grad kažu da je inače „ipak malo drugačiji". Kinezi neretko šetaju u pidžami i papučama po ulici, a od kako je počeo „Expo" takvih šetača gotovo da nema. Na ulicama svi su nasmejani, krajnje ljubazni, nema nijednog papirića ili opuška od cigarete.

Nastavak na Blic...