Izvor: Vesti-online.com, 11.Nov.2014, 09:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Guverner poslednja rampa inflaciji
Informacija da je Narodna banka Srbije završila prošlu godinu sa minusom od oko 360 miliona evra naišla je na čuđenje javnosti s obzirom na to da nije reč o topljenju deviznih rezervi, već o gubicima u tekućem poslovanju.
Zakrpa za budžet: Jorgovanka Tabaković
Kako je moguće da NBS stvori takav gubitak kad prihoduje od raznih finansijskih operacija? Objašnjenje guvernerke Jorgovanke Tabaković je građanima bilo prilično nerazumljivo. Ona je >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << rekla da je "gubitak knjigovodstveni, da ga građani neće pokrivati, te da nema mesta panici".
Krivi i dolar i zlato
Vlade Srbije više od deceniju ne uspevaju da uspostave ravnotežu u javnim finansijama. Ali, ruku na srce, i odluka američkih Federalnih rezervi da prestane sa enormnim štampanjem dolara ima za posledicu da dolar ojača prema evru. Kako su srpske devizne rezerve 60 odsto u evrima, rast dolara i pad evra automatski utiču na njihovu vrednost. Konačno, jedan deo srpskih rezervi je i u zlatu, a kako je njegova vrednost pala, umanjena je knjigovodstvena vrednost naših poluga.
Stručnjaci se slažu da minus NBS govori o lošoj fiskalnoj politici centralne banke. To priznaje i guvernerka rečima da je "monetarna politika u prošloj godini pokrivala nedostajuće mere fiskalne konsolidacije". Jednostavno rečeno, NBS je pokrivala rupe u budžetu.
Nije ovo prvi put da NBS pravi takve gubitke. Recimo, 2010. je on bio 661 milion evra, godinu kasnije 105 miliona, a 2012. godine 486 miliona evra.
- Vodi se neodgovorna fiskalna politika. Svake godine država u svojoj kasi pravi minus veći od milijardu i po evra i na taj način se povećava količina novca u opticaju - kaže Milan Ćulibrk, ekonomski analitičar.
Zanimljiv je i način na koji se Srbija zadužuje. Nemoćna da na drugi način dođe do novca država prodaje hartije od vrednosti uz visoke kamate jer tako krpi rupe u nerealno planiranom budžetu.
- Odjednom imate poplavu novca. Da bi sprečila inflaciju, NBS je intervenisala kroz takozvane repo-operacije, odnosno, prodajom svojih hartija od vrednosti. Ona plaća visoku kamatnu stopu, prošle godine 10 odsto, a ta takozvana sterilizacija odnosno poništavanje novca da bi se sprečila inflacija, veoma je skupa operacija - dodaje Ćulibrk.
Tu NBS nema krivice. Ona ima zakonsku obavezu da brani stabilnost cena, dakle, ona se bori da održi nivo inflacije. Velika količina novca u opticaju bi neminovno dovela do pada vrednosti dinara, skoka cena i inflacije.
Nastavak na Vesti-online.com...
