Izvor: Politika, 03.Dec.2013, 12:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gušće sito za fantomske firme
Uskoro spisak diskvalifikovanih lica u APR koji će sprečavati zloupotrebe prilikom registrovanja novih preduzeća, pogotovo one bez ijednog zaposlenog
U 107.363 privredna društva u Srbiji, koliko je poslovalo u 2012. godini, bilo je zaposleno nešto više od milion ljudi. U 24.370 preduzeća, što je više od četvrtine ukupnog broja – nije bilo nijednog zaposlenog. Sa samo jednim zaposlenim lane je registrovano 21.255 firmi, odnosno 22,8 odsto od ukupnog broja preduzeća.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Iako po Zakonu o privrednim društvima preduzeća, pored osnivača, ne moraju da imaju još nekog zaposlenog, za privrednika koji zapošljava na desetine ljudi, firme bez zaposlenih su ,,najčešći počinioci raznih špekulacija”. Od pranja novca, rada na crno, do izbegavanja obaveza prema državi i ostatku privrede. Za njih su takve firme dobrim delom uzročnici i višegodišnje parališuće nelikvidnosti.
Zato je u pripremi zakon koji će omogućiti Agenciji za privredne registre uspostavljanje registra diskvalifikovanih lica. Ta „crna knjiga” treba da spreči zloupotrebu prilikom registrovanja privrednih društava.
– Radna grupa priprema tekst zakona, a u nadležnosti je Ministarstva privrede da ga predloži vladi – kaže Zvonko Obradović, direktor Agencije za privredne registre. – Ugovorom o donaciji sa vladom Kraljevine Norveške već su obezbeđena sredstva za uspostavljanje takozvanog registra diskvalifikovanih lica.
Sa njegovim uspostavljanjem u APR-u dobiće se centralizovana elektronska javna baza podataka o licima kojima su sudovi izrekli mere zabrane obavljanja delatnosti. Reč je o ljudima koji su namerno ostavljali račune svojih firmi u blokadi, nastavljajući posao u novoosnovanim preduzećima. Ovim zakonom njima može biti onemogućeno osnivanje novog preduzeća do izmirenja dugova, ili čak trajno.
Važnu kariku u sprečavanju zloupotreba prilikom registracije predstavlja i elektronsko povezivanje MUP-a i APR-a radi provere identiteta podnosilaca zahteva. Tako bi se sprečilo osnivanje firme na osnovu „ukradenog identiteta”, odnosno falsifikovanih ili ukradenih ličnih dokumenata.
U pripremi ovog zakona biće korišćena iskustva evropskih zemalja u sprečavanju zloupotreba ovakve vrste. Diskvalifikacija, odnosno zabrana poslovanja, primenjuje se u zemljama anglosaksonskog prava koje imaju ,,crne liste” sa imenima lica kojima se zabranjuje poslovanje, dok se u Francuskoj meri bonitet direktora koji zavisi od toga da li su im firme bile u blokadi ili su im izricane sudske mere.
U APR-u kao dobar primer za ugled iz okruženja ističu model makedonskog registra, u koji je samo za mesec dana od uspostavljanja upisano oko 40.000 osoba. Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije u blokadi je oko 53.000 preduzeća. Može se pretpostaviti da je među njima i značajan broj lica koja se „kandiduju” za registar diskvalifikovanih lica.
Unija poslodavaca je pozdravila ukidanje besmislenih i skupih birokratskih procedura, ali njen direktor Dragoljub Rajić ukazuje na bujanje firmi bez zaposlenih od 2007. godine.
– Neke su osnovane samo da se ,,odradi” neka javna nabavka, koja je nelegalno dobijena – kaže Rajić. – Često vlasnik osnivanjem nove firme nastavlja posao stare, koju je doveo do stečaja i likvidacije, izbegavajući istovremeno da plati dugove.
Od uvođenja jednošalterskog sistema registracije preduzeća 2009. godine, prilikom podnošenja registracione prijave za osnivanje firme, APR prosleđuje elektronski podatke Poreskoj upravi koja proverava da li vlasnik ima prethodna neizmirena poreska dugovanja. Ako ih ima, Poreska uprava osnivaču ne dodeljuje poreski identifikacioni broj (PIB), tako da vlasnik ne može da obavlja delatnost u novoj firmi. Firma postaje „fantomska” ne momentom registracije, već svojim poslovanjem koje može biti zakonito ili nezakonito, a zloupotrebe u poslovanju preventivno treba sprečavati boljom kontrolom i efikasnijom primenom seta zakona.
Najviše preduzeća bez zaposlenih je u sektorima trgovina na veliko i malo – 8.644, prerađivačka industrija – 4.338 i stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti – 2.662. Ona ostvaruju ukupan prihod koji je za mnoge nedostižan. Prema podacima ekonomiste Miroslava Zdravkovića, u firmama u kojoj je vlasnik jedini zaposleni – prosečan promet je pet puta veći.
Na njih se u 2012. godini vodilo 18,3 odsto kumuliranih gubitaka ukupne privrede i 13,5 procenata neto gubitka, ali su u 2012, u odnosu na prethodnu, gotovo udvostručile kapital. Raspolažu sa 10 odsto ukupnog kapitala srpske privrede, u 2011. godini 7,6. S druge strane, na ova društva se odnosi tek 1,3 odsto poslovnih prihoda i 2,9 odsto neto dobitka ukupne privrede.
Od 107.363 privredna društva, koliko je poslovalo u prošloj godini, finansijske izveštaje APR-u podnelo je 92.157. Sa dobitkom je poslovalo 53.396, za 5,9 odsto manje nego u prethodnoj godini. Neto gubitak povećan je za četvrtinu i iskazalo ga je 31.498 društava, a ukupan finansijski gubitak veći je za 77,5 odsto.
– Celokupna privreda svela se na 38.000 zdravih preduzeća koja treba da nose teret finansiranja celokupnog društva – ukazuje Milan Knežević, potpredsednik asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika. – Tragičnom epilogu drame privrede Srbije prisustvovaćemo u skoroj budućnosti. Nastavlja se rast rizika poslovanja zbog povećanja rashoda za kamate. Ukoliko privredi ne pođe za rukom, a neće, da se razdužuje iz tekućeg poslovanja, u potpuni sunovrat i likvidaciju otići će u naredne dve godine polovina sadašnjih privrednih društava.
Zbog toga Knežević od ekonomskih vlasti očekuje da se konačno pozabave i firmama ,,tašna-mašna”, nosiocima nelojalne konkurencije preduzećima i sejačima haosa u privrednom prostoru Srbije.
Aleksandar Mikavica
objavljeno: 03.12.2013.
