Izvor: RTS, 21.Feb.2014, 15:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gubitak zbog sive ekonomije tri milijarde evra

Zbog sive ekonomije Srbija godišnje gubi oko tri milijarde evra a za njeno suzbijanje potrebna je saradnja svih državnih organa, istaknuto je na skupu održanom u Privrednoj komori Beograda. Poručeno je i da je siva ekonomija prisutna u svim segmentima privrede i da su njene posledice ogromne.

Siva ekonomija zbog koje Srbija godišnje gubi oko tri milijarde evra može da se suzbije samo zajedničkom saradnjom svih državnih organa, zaključak je skupa održanog u Privrednoj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << komori Beograda.

Sekretar udruženja za trgovinu Privredne komore Beograda Snežana Veličković rekla je da je cifra od 30 odsto bruto društvenog proizvoda koliko se procenjuje da čini siva ekonomija, mnogo veća i da prema procenama Privredne komore Beograda ide čak i preko 50 odsto.

Navela je da je siva ekonomija prisutna u svim segmentima srpske privrede i da su njene posledice ogromne.

"Siva ekonomija je mnogo više od neplaćenog poreza, jer dovodi do nelojalne konkurencije koja ugrožava mala preduzeća i preduzetnike, smanjenja mogućnosti legalnog zapošljavanja i nemogućnosti kontrolisanja bezbednosti proizvoda", naglasila je Veličkovićeva.

Prema njenim rečima, održavanje današnjeg sastanka "Suzbijanje sive ekonomije u sektoru trgovine", samo je deo aktivnosti kojima to udruženje koje štiti i zastupa interese privrednika pokreće u toj borbi.

"Siva ekonomija nije samo problem Srbije, imaju je i druge zemlje. Svesni smo da je ne možemo iskoreniti odjednom, ali moramo se truditi da je svedemo na minimum", rekla je Veličkovićeva.

Predstavnik tržišne inspekcije Goran Macura rekao je da su kontrole sprovedene prethodnih godina pokazale da neregistrovani prodavci nisu najveći problem kada se govori o sivoj ekonomiji, precizirajući da je kontrola kojom je bilo obuhvaćeno 700 prodavaca pokazala da je samo njih osam bilo neregistrovano.

Prema njegovim rečima, veći problem je prodaja robe bez prateće dokumentacije, odnosno dokaza o poreklu a koju inspektori ne mogu da oduzmu već samo mogu da zabrane njen promet.

"U borbi protiv sive ekonomije veoma je važna maksimalna koordinacija i saradnja svih državnih organa. Zakoni koji su veoma važni u toj borbi ne mogu više biti u funkciji onih koji te zakone krše i tu treba tražiti rešenje problema", istakao je Macura.

Izvršna direktorka "Gradskih pijaca" Gabrijela Bačić istakla je da se Gradske pijace često neopravdano pominju kao mesto gde je najzastupljenija siva ekonomija, objasnivši da se više od 90 odsto poslova u njima obavlja legalno, ali da je prostor oko pijaca problematičan.

"I nama bi više odgovaralo kada bi se svi poslovi oko pijaca uveli unutra, ali to bez angažoavanja svih nadležnih institucija nije moguće", rekla je Bačićeva.

Zamenik načelnika komunalne policije Aleksandar Kostić rekao je da je zabluda da komunalna policija može da reši sve komunalne probleme u gradu.

Istakao je da komunalna policija najčešće sankcioniše prodaju na javnim površinama i van pijačnih mesta, ali da tada nailazi na nerazumevanje građana koji ih osuđuju i podržavaju one koji se bave nelegalnim poslovima.

Kostić je najavio i da od 1. marta stupa na snagu novi Zakon o prekršajima kojim se ukida mandatna kazna i umesto koje se uvodi prekršajni nalog koji je efikasniji način sankcionisanja i od njega se očekuje da će rasteretiti sudove.

Kako je objasnio, prekršajni nalog će se slati na kućnu adresu i ako priznate da ste načinili prekrašaj plaćaćete pola iznosa od naloga, nakon isteka roka od osam dana plaća se pun iznos, a postoji i treća mogućnost da se ne slažete sa prekršajnim nalogom za koji kažete da je nezakonit i tražite sudsku zaštitu.

Nastavak na RTS...