Izvor: RTS, 22.Maj.2012, 10:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gromobrani nisu staro gvožđe
Na stambenim zgradama i napuštenim objektima širom Srbije postoji između 600 i 1.500 radioaktivnih gromobrana. U Institutu "Vinča" kažu da samo oni imaju odobrenje da ih skidaju, a zakon nalaže da se iz ekoloških razloga, izbace iz upotrebe. Međutim, mnogi privatnici našli su način da tako i zarade.
Radioaktivni gromobrani ne postavljaju se još od 90-ih, kada ih je na teritoriji Srbije bilo već oko 3.500. Većina ih je uklonjena, uglavnom sa stambenih objekata, bolnica, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << obdaništa. Najviše ih je ostalo na privrednim objektima.
U Institutu za nuklerana istraživanja "Vinča" kažu da samo oni imaju licencu da ih skidaju, a u Javnom preduzeću "Nuklearni objekti Srbije" tvrde da se mnogi privatnici, uglavnom ljudi koji imaju veze sa "Vinčom", bave ovim poslom i od toga profitiraju.
Samo u Beogradu ima ih još 50-ak. Jedan takav je u centru prestonice.
Prema rečima Duška Košutića, rukovodioca operativne doziometrije u Institutu "Vinča", zračenje tog gromobrana je 180 nano po času, što je, kako objašnjava, dozvoljeno, jer se ne preduzimaju nikakve mere ukoliko je zračenje do 200. Kako dodaje Košutić gromobran je najbezbedniji dok je na stubu, jer je smešten u olovni kontejner.
U JP Nuklearni objekti Srbije ne znaju koliko je radioaktivnih gromobrana ostalo i gde se oni nalaze. Veći problem je, kažu, što gromobrane demontiraju i neovlašćena lica koja na tome zarađuju i do 1.000 evra po komadu.
Kako ističe Uranija Kozmidis Luburić, predsednica UO Javnog preduzeća "Nuklearni objekti Srbije", gromobrani su se skidali i ostavljali u podrumima.
"U okviru instituta "Vinča" imamo evidenciju da su oni skinuti a da nama nikada nisu predati. Mi kao jedini operator koji je ovlašćen da ih lageruje trebalo je da ih dobijemo", zaključuje Kozmidis Luburić.
Kako navodi Košutić potrebni su dokazi o tome ko je demontirao gromobrane i gde.
"Mi smo zaista spremni, dakle ko god hoće može da dođe u našu ustanovu i istražuje da li tako nešto postoji ili ne postoji", ističe Košutić.
Registar svih izvora zračenja
U institutu "Vinča" tvrde da imaju tačnu bazu podataka izvora zračenja i onoga što je uskladišteno u njihovim hangarima. Kažu da imaju pravo da nuklearni otpad čuvaju do godinu dana i to je, pored složene procedure, razlog što ih još nisu predali.
Više reda u ovoj oblasti trebalo bi da bude posle 23. maja, kada će biti dodeljene nove licence za rukovanje izvorima zračenja.
Mirjana Radenković, direktorka Agencije za zaštitu od jonizirajućeg zračenja, kaže da su u toku sledeće godine zakonom obavezni da formiraju nacionalni registar svih izvora zračenja
"Svi koji rade sa izvorima zračenja dužni su da ih prijave i da dobiju odgovarajuće dozvole za rad sa takvim izvorima", dodaje Radenkovićeva.
Poslednji rok za zamenu i skladištenje svih radioaktivnih gromobrana je 2014. godina. Do probijanja tog roka, smatraju stručnjaci, može da dovede manjak novca u siromašnim opštinama, i to što se mnogi gromobrani nalaze na zgradama propalih firmi, pa njihovo skidanje nema ko da plati.
