Izvor: Vesti-online.com, 08.Feb.2013, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grof sa Dorćola

Uticaj u Srbiji mora da se zasluži. Kad u tome uspete, onda Srbija treba da vas upotrebi, a ne da u vama vidi opasnog konkurenta za nekakve privilegije koje su ljudi iz tamošnje vlasti planirali za sebe.

 

Zabavljena svojim jadom, međunožjem, podmetanjima, spinovanjem afera ili ulagivanjima stranim gazdama, materijalnim i siromaštvom duha, Srbija ostaje gluva i nepromenjiva na sva upozorenja poput onog profesora psihologije Vladimira Konečnog sa Kalifornijskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << državnog univerziteta u La Hoji - San Dijego, izrečenog pre nekoliko godina, a aktuelnog kao da je današnji. Kad je reč o mogućnostima i željama srpskog rasejanja da postane ključni deo rešavanja sveopšteg propadanja otadžbine, Srbija ne zna, narodski rečeno, dalje od - nosa.

 

Sve se svodi na profesorove reči: svoje najvrednije dragulje lagano gubimo. U Srbiji tvrdoglavo odbijaju da priznaju kako nema istinske elite, pa se oni koji stižu spolja doživljavaju kao opasna konkurencija. Primer Vladimira Konečnog, koji je u Beogradu ovih dana predstavio svoju knjigu pesama, pa se tako saznalo da je u otadžbini, to najbolje potvrđuje.

 

Reč je o redovnom profesoru na jednom od najuglednijih univerziteta. Od 5.000-6.000 ljudi našeg porekla na visokim školama po svetu, što je zavidna brojka, samo je jedan odsto u statusu redovnog profesora. Dakle, iako jedan od svega 50 naših koji su tako visoko dobacili, Konečni je u Srbiji logično redovan i na Beogradskom univerzitetu i tu je - tačka. Šta bi sve mogao da doprinese ovaj čovek, koga vuku za rukave s kraja na kraj sveta, pa nema regiona u kome nije bio, a uz to je još i privržen srpstvu, ne po rođenju na Dorćolu nego po ličnom izboru. Kao katolik i grof po poreklu obe bake, koji je primio pravoslavlje, neprestano ističe svoju želju da stvara na svom srpskom jeziku i ostane prisutan u svojoj srpskoj kulturi.

 

Grof sa Dorćola je paradigma svih onih širom sveta, koji hoće, mogu i umeju, ali ih moćni domaći mediokriteti drže što dalje od Srbije. Ako je neko i uspeo da se probije, ubrzo je shvatio da mu to i nije najbolji izbor. Gde bi nas odvelo da poimenično nabrajamo imena srpskih dragulja iz rasejanja koje u svetu više cene nego u Srbiji?

 

Setimo se naše profesorke sa Kolumbija univerziteta, vrsnog istraživača koja je svojim rezultatima iz biomedicinskog inženjeringa postala član Nacionalne akademije SAD. Jedan od vodećih stručnjaka za nuklearnu fiziku, koja kao konsultant putuje s kraja na kraj sveta i pruža usluge drugima je i profesorka sa Berklija, naše gore list. Samo je u Srbiji ne angažuju. Nedavno smo pisali o našem čoveku iz Australije koji je svet zadužio svojim forenzičkim izumom da pomoću svetlosti otkriva do tada nevidljivo i tako omogući revolucionarni napredak u otkrivanju zločina.

 

Sve je to u Srbiji gurnuto u stranu. Kao i činjenice da je naš svet širom planete podigao oko 300 hramova, 20 manastira, 200 domova kulture, da je za poslednjih 200 godina imao 500 listova i časopisa, a ipak su ostali izvan istorije i enciklopedije srpske kulture. Kao večiti čuvari plamena stvaraju na srpskom jeziku, ali njihovih knjiga nema ili su retke u nacionalnim bibliotekama. Pre nekoliko godina procenjen je finansijski potencijal srpske dijaspore na oko 75 milijardi dolara. Zvanične statistike u Nemačkoj davno su nagovestile da srpsko rasejanje u ovoj državi raspolaže sa između tri i pet milijardi evra kapitala. I duhovno i materijalno svako bi poželeo takvu dijasporu.

 

Oduvek je u Srbiji odnos prema zagraničnim Srbima počivao na njihovoj ljubavi prema matici i otadžbinskoj ravnodušnosti prema onima koji su otišli. Ali, danas, vreme i stanje u kome se Srbija nalazi ne dozvoljava takav luksuz. Može li da opstane narod čije najvrednije ljude više vrednuju i poštuju drugi nego u sopstvenoj kući?

Nastavak na Vesti-online.com...