Izvor: Politika, 28.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grnčarija iz porodične manufakture
Vrčeve, ćupove, đuveče, testije, kondire, crepulje za hleb i pogače, saksije, činije, svećnjake, tave, tafčiće i druge zemljane predmete počeo da pravi Dragutin Pešić još od 1892.
Vranje – Vranjanac Dragi Pešić, nekadašnji radnik ovdašnje građevinske firme „Novogradnja”, kaže nam da je pre petnaestak godina jedva sastavljao kraj sa krajem. Zato je odlučio „da okrene list” i od oca Dušana nauči i preuzme grnčarski zanat. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Danas se zemljane posude koje izrađuje bračni par Pešić nalaze u elitnim restoranima i hotelima u Beogradu, Novom Sadu, Vranju, ali i u inostranstvu.
Inače, u ovoj porodičnoj manufakturi, grnčarski točak se okreće još od 1892, kada je vrčve, ćupove, đuveče, testije, kondire, crepulje za hleb i pogače, saksije, činije, svećnjake, tave, tafčiće i druge zemljane predmete počeo da pravi Dragutin Pešić, zatim je radnju preuzeo sin Dušan koji je zanatom počeo da ovladava još u svojoj 11. godini, da bi od 1987. zemljane posude i ukrasne predmete na tradicionalan način počeli da proizvode Dragi i njegova supruga Zorica.
– Velika je šteta što odumire grnčarski zanat, od koga može solidno da se živi, a i naučno je dokazano da je spremanje i konzumiranje hrane iz zemljanih posuda veoma zdravo. Jeste da je ovo težak posao, koji iziskuje dosta snage, ali i umeće i kreativnost u vajanju ilovače. Ovaj zanat traži celog čoveka i timski rad. Jedino se mi u Vranju i selu Grnčar u Lužnici bavimo ovim zanatom, a 1946. Vranje je imalo petnaestak grnčarskih radnji. Danas mladi neće da se muče i glinom prljaju ruke. Ni naš sin Aleksandar nije zainteresovan da produži porodičnu tradiciju. Zato pokušavam da izdejstvujem da se pri nekoj obrazovnoj ustanovi organizuje škola grnčarstva, a sam bih se veoma rado prihvatio obučavanja polaznika, kojima bih mogao da organizujem i profesionalnu praksu u svojoj radnji – kaže Dragi, dodajući da mu, kad se posao nagomila, pomaže i otac Dušan, ali da mu je „desna ruka” supruga Zorica, koja je zadužena za bojenje i stilizaciju zemljanih predmeta. Od pripremanja i obrade ilovače, preko sušenja, pečenja, fine obrade do bojenja zemljanih predmeta, kaže Dragi, u proseku prođe oko mesec dana. Iz glinjenaka u obližnjem Suvom Dolu mesečno Pešići dopreme i obrade oko tri tone kvalitetne ilovače. Oblikovani zemljani predmeti peku se u velikoj peći na 600 stepeni Celzijusovih, a za loženje se isključivo koristi bukovina.
A. Davinić
[objavljeno: 29/04/2008]
