Izvor: Politika, 24.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grickanje budućnosti
Od skupštinskih izbora prošlo je više od tri meseca. Poslednji zakonski rok za formiranje nove vlade je 14. maj. Ako dotle niko ne vidi "dim" iz vladine palate u Nemanjinoj 11 – eto novih izbora.
A dotle?
Još malo strpljenja. Na to nas pozivaju, skoro svakog dana, (na)učeni partijski portparoli stranaka u koalicionoj igri, nudeći nam po koju političku umirujuću izjavu.
Da se još malo strpimo, jer život i bez vlade, skupštinskih tela, budžeta... ipak, nije stao.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Privreda funkcioniše, a inflacija, uprkos svemu, ne pokazuje vidljivije znake "nervoze". To što centralna banka ne zna s kakvom fiskalnom politikom mora da računa i kako da upravlja novčanom i kreditnom politikom... Bože moj, ne može se baš sve znati do tančina. Život je čudo, a bavljenje politikom – nebeski izazov.
Ceh ionako plaćaju privreda i njeni građani skupljim novcem nego što bi morao da bude. Da li će, na kraju, i država posegnuti za svojim parma, ne bi li podmirila eventualni gubitak svoje centralne banke zbog prevelikih izdataka trenutne antiinflacione politike, ostaje da se vidi. Industrijska proizvodnja i ukupna privredna aktivnost još su u skladu s nekakvim očekivanjima i u prihvatljivim okvirima. Koga se još tiče – dokle? Važno je da ide.
Poslednji podaci govore da prvi meseci ove godine, sa sadašnjom "politehničkom vladom", protiču i bez osetnijih potresa u sektoru stranih investicija. Čak su, tvrde stručnjaci, porasla i portfolio ulaganja. Za brigu nije ni loš posao sa rumunskim "Kuprumom" o prodaji Bora. Sve ide u rok službe.
Naoko sve ide uhodanim stazama. Nema razloga za brigu. Eto, čini se, i mi smo zakoračili u nekakvo stabilno društvo koje može da funkcioniše i bez vlade.
Ali, u celoj ovoj priči, a takvih upozorenja je sve više iz sveta ekonomije i privređivanja, uprkos sve jačim dozama partijskih "bensedina", da se naslutiti da problem nije u proteklom, već u budućem vremenu.
U pitanju je naša perspektiva, jer ovo opasno grickanje budućnosti može nam se, kolektivno, osvetiti. Takođe u budućnosti, ali – veoma bliskoj. Pogotovo ako umesto nove vlade, svejedno s kojim rokom trajanja, dobijemo nove, jesenje, izbore.
Ekonomisti, pogotovo oni koji na stvarnost ne gledaju kroz partijske naočare, već nedeljama upozoravaju da je zbog nedopustive sporosti u postizbornim dogovorima i izostanka osnovnih elemenata ekonomske politike, već izgubljena ova i dosta okrnjena iduća poslovna godina. Bez reformskih zakona i nastavka započete transformacije državnih i preostalih društvenih preduzeća preti nam ozbiljan zastoj u približavanju Evropi. Ali, ko će još o njoj.
Cenu protraćenog vremena u jalovim dogovorima o svim imenima u budućem kadrovskom karuselu, bar za sada, niko ne može da izračuna. Ponajmanje u dolarima ili evrima. Bez obzira na to, vremena za inaćenje mora da bude. Pa nek košta koliko – košta.
[objavljeno: 24/04/2007]
