Izvor: Politika, 08.Okt.2014, 15:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Greška u računu Fiskalnog saveta
Ako sam u pravu, onda su najviši državni savetnici u običnom računu napravili grešku od tačno 50 procenata!
Kad najistaknutiji predstavnici liberalne ekonomske misli, i već tri petoletke savetnici svih vlada, doguraše do traženja da nas vodi čvrsta ruka premijera, shvatih da bi svi trebalo da se zamislimo. Razumem ja njih. Kad se trošilo i zaduživalo lepo im je bilo da ta ruka bude nevidljiva, demokratska, a kad uglavnom sirotinji treba oteti, prizivaju sigurnu, čvrstu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ruku premijera. Ima samo jedno malo ,,ali”. Da li da premijer prihvati i ovaj „mudri” savet i nastavi njihovim stazama, ili da se zapita: ko ga to, pošto i kako savetuje?
U to ime, nudim kratko razmatranje kvaliteta nedavnog Predloga Fiskalnog saveta o načinu i modalitetima kojima bi se postigle budžetske uštede od dve milijarde evra u naredne tri godine (Predlog-analiza za „Rebalans budžeta i fiskalno prilagođavanje...”). Predlog sadrži i sledeće tvrdnje: Da je jedini pravi način i da nema boljeg rešenja „od linearnog smanjenja penzija i plata u javnom sektoru za 15 odsto (ili za 12 procenata uz povećanje PDV-a).” „Smanjenje penzija i plata u javnom sektoru jeste nepopularan, ali je ekonomski efikasan način za smanjenje deficita.” „Da je postojalo drugo i bolje rešenje, ove zemlje bi ga verovatno primenile”(misli se na Litvaniju, Portugaliju, Grčku i druge). „Smanjenje penzija i plata u javnom sektoru je ne samo neophodna kratkoročna mera, već je i potrebna strukturna (reformska) mera.”
Ograničen prostorom koji imam, dotaći ću samo jedan aspekt ovog liberalno-dogmatskog predloga. To je netačna i etički sasvim neprihvatljiva tvrdnja izneta u Predlogu da su penzioneri glavni krivci jer su: „Tokom 2008. godine penzije povećane preko 30 odsto (od čega preko 20 odsto neopravdano) – što nije značajno pokrenulo proizvodnju, ali je otvorilo ogromnu rupu u budžetu i povećalo javni dug do 2014. preko pet milijardi evra.”
Da bi svako, ko je s uspehom završio osnovnu školu, mogao da proveri ovaj račundajem osnovne podatke za dalja izračunavanja (podaci su iz nedavnih javnih istupanja članova Fiskalnog saveta). Kao prvo, koristiću podatak da je srpski BDP 31,33 mlrd evra, da je godišnji fond penzija 4,3862 mlrd evra (14 odsto BDP-a) i da je fond plata u javnom sektoru 3,4463 mlrd evra (11 procenata BDP-a). Izgleda da je račun Fiskalnog saveta tekao ovako. Polazeći od svoje tvrdnje da je fond penzija u toku 2008. bio povećan za 30 odsto, dostigavši tako 4,3862 mlrd evra, jednostavno su izračunali da je prethodni fond penzija bio 3,374 mlrd evra. Oduzimanjem ova dva broja dobili su broj od 1,0122 mlrd evra koji su pomnožili sa 5 (od 2009, zaključno sa 2013), što je dalo 5,061 mlrd evra. Na ovu cifru fiskalni savetnici gledaju kao na doprinos penzija povećanju srpskog javnog duga.
Šta to ne valja u ovakvom naizgled logičnom računu? To što nam savetnici rekoše i napisaše da je samo 20 odsto povećanja penzija, po njima, bilo neopravdano, a 10 odsto sasvim opravdano. Onda se sasvim lako dobija da je godišnja „krivica” penzionera u povećanju srpskog javnog duga svega 0,6748 mlrd evra. To bi onda, za pet godina, za koje su račun sprovodili, iznosilo 3,374 mlrd evra. Ako sam u pravu, onda su najviši državni savetnici u običnom računu napravili grešku od tačno 50 procenata! A javni dug Srbije se od početka 2009. godine do kraja 2013. povećao za 10,3 mlrd evra. Znači da su penzioneri njemu doprineli trunku manje od trećine.
Nije samo ova greška sve što se fiskalnim i drugim savetnicima može zameriti. Ne govori se da je za uštedu od 0,8 mlrd (800.000.000) evra fond penzija i plata u javnom sektoru potrebno smanjiti za čitavih 1,174875 mlrd evra i da u Predlogu nema ni naznaka kada se to namerava vratiti. Jasno je i da se jedino na novac penzionera i javnih službenika sa sigurnošću računa. Tragično je da fiskalni savetnici, jednom smanjivši penzije i plate, i planirajući da ih tako smanjene drže i još najmanje dve godine posle 2015. godine, uopšte ne misle da nešto otimaju penzionerima i zaposlenim u javnom sektoru te dve dodatne godine.
Šta raditi? Ista privredno-politička paradigma primenjuje se čitavih 14 godina. Nikakvu značajnu novu vrednost, ni materijalnu, a još manje duhovnu, nije stvorila. Za početak treba popisati sve savete koje nam nude naši dosadašnji strani „prijatelji” i „savetnici” i uraditi sve suprotno.
Naučni savetnik u penziji
Filip Rake Vukajlović
objavljeno: 08.10.2014.
