Izvor: Blic, 11.Apr.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Greh lažnih humanitaraca
Gramzivosti i prevaranata je bilo od kako je sveta i veka i biće ih do sudnjega dana. Tu rabotu neće iskoreniti jalovo moraliziranje, ali čovek ne može, a da se ne zgrozi nad plaštom pod kojim je određena prevara izvedena.
Da je, onaj protosinđel Simeon Vilovski, osumnjičen za zloupotrebu humanitarne pomoći za obnovu manastira i porušenih srpskih kuća po Kosmetu, umesto monaške kamilavke na glavu stavio mrežastu čarapu i pljačkao okolo, moglo bi se za njega naći >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i neko zrno razumevanja. Ili da je Katarina Rebrača, osumnjičena za proneveru sredstava iz sopstvenog fonda za borbu protiv raka, smislila kakav lanac Svetog Antuna, kao onomad Jezda i Dafina, i ojadila lakome koji su hteli da poveruju u bogatstvo preko noći i tu bi se našla neka olakšavajuća okolnost.
Ovako, onaj božiji službenik je kupovao stanove i poslovni prostor, ostavljajući beskućnike i manastire bez krova, dok je bivša manekenka igrajući na kartu ljudske solidarnosti prema obolelima od najteže bolesti, dolazila do novca za šoping.
Sve, dakle, pod zastavom humanitarnog angažmana. Zato se krajnji ishod njihovih mahinacija ne meri samo stotinama hiljada proneverenih evra, već štetom koju su načinili na širem planu. Oni su uselili sumnju u ljude spremne da pomognu drugom, doveli u nepriliku iskrene dobročinitelje na koje će se sad gledati s podozrenjem, ostavili bez pomoći mnoge nevoljnike, dali alibi sebičnima da još dublje gurnu novčanike u džepove... Zato njihova odgovornost prevazilazi težinu samog krivičnog dela koje im se pripisuje. Oni, posredno, i nevine teraju da se ogreše.
