Izvor: Blic, 06.Jul.2009, 06:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grebanje po kazanu
Dragoljub Žarković
glavni urednik nedeljnika „Vreme”
Ove nedelje svi su se raspričali o Vladi Srbije. Reč je o ritualu: obeležava se godišnjica rada kabineta Mirka Cvetkovića. Ritualno je i sledeće: opozicija tvrdi da Vlada ništa ne valja, a Vlada tvrdi da bi stanje u zemlji bilo još gore nego što jeste da nije dobro radila.
Opozicija tvrdi da bi bila uspešnija, a boga moli da ne dobije šansu da tu tvrdnju dokazuje. Kraj svetske ekonomke >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << krize još se ne nazire. Stope nezaposlenosti u SAD i Evropskoj uniji najbolji su pokazatelj neverice u brz oporavak svetske privrede.
Srbiju čeka još jedan rebalans budžeta. Privreda je posustala i dobrim delom počiva na državnom intervencionizmu. To se obično svodi na presipanje iz šupljeg u prazno. Iz budžetskih rezervi svako malo se plaća nešto što posustala privreda nije u stanju da plati.
Poslednji primer je uplata doprinosa za zdravstveno osiguranje više desetina hiljada radnika zaposlenih u javnim preduzećima koji bi s članovima porodica ostali bez tog osiguranja da država nije intervenisala.
Ako ovih dana čujete nekakav neprijatan zvuk trenja metala o metal iz zgrade u Nemanjinoj 11 znajte da je to zbog toga što Vlada grebe kašikom po dnu budžetskog kazana.
Rešenje se vidi u novim zajmovima - od MMF-a do Rusa. To je jedino rešenje da se izbegne bankrot. I to nije loše rešenje, njemu pribegavaju i moćniji i bogatiji od nas, ali je pitanje na šta će te pare da se potroše.
Nerealno visoka javna potrošnja u Srbiji u dobroj meri je posledica kumulativnih okolnosti. Sve vlade od 2000. na ovamo bile su preširoko koalicione ili manjinske i bile su, u političkom smislu, nestabilne.
U tim vladama su pojedinci i/ili partije hteli „sad i odmah” da ispune sva predizborna obećanja i da zadovolje sve apetite - do zapošljavanja svastike momka koji je lepio izborne plakate. Iz te nestabilnosti proizilazio je ucenjivački potencijal partnera, a svest o nestabilnosti indukuje pljačkaško - korpucionaški pristup životu, želju za brzim bogaćenjem ili čvrstim instaliranjem u strukture države, posebno u onaj viši srednji sloj, gde je odgovornost mala, a moć pozamašna.
Strah od izbornog poraza slabiji je od straha od mogućnog krivičnog progona nakon pada sa vlasti, ali oni dobro znaju da su to dve povezane stvari i da je ono prvo realna brana drugom.
Možda je sada trenutak da se neke od donetih odluka preispitaju, a promena stava i odustajanje od nekih nerealnih obećanja koja nas već skupo koštaju, moglo bi se pravdati i patriotskim razlozima, kao odbrana države i građana od svetske ekonomske krize.
Ali, najave takvih rešenja izgledaju kao marketinški trikovi. Vlada, recimo, najavljuje smanjenje administracije, a zakoni štite tu administraciju i troškovi otpremnine nadmašuju troškove (ne)rada te administracije.
Nikome se ne otvara Pandorina kutija i nema spremnosti da se na ljutu ranu stavi ljuta trava. Ne vidi se ko bi menjao lošu sadašnjost za neizvesnu budućnost. Ni vlast, ali ni opozicija.
