Izvor: Blic, 24.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grebanje o slavu 'Bijelog dugmeta'
Grebanje o slavu 'Bijelog dugmeta'
VALJEVO – Valjevac Usref Osmanović (48) zvani Rulja je i zvanično priznao da se 'ogreb’o o malo tuđe slave'. On je napisao i promovisao autobiografsku knjigu 'Kako sam se ogreb’o o malo tuđe slave', a reč je o tome kako se upoznao i potom 25 godina drugovao sa članovima čuvene grupe 'Bijelo dugme'. Kao i uvek kad su ovakve priče u pitanju, sve je počelo zahvaljujući slučajnosti.
Na taj put Osmanović se, kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << veliki fan benda koji je predstavljao jednu od najznačajnijih ikona Titove Jugoslavije, uputio iz rodne Srebrenice, daleke 1977. Bio je u prvim redovima na čuvenom koncertu 'Dugmeta' na Hipodromu. Prvi put se sa svojim idolima lično sreo dve godine kasnije, na koncertu u Šapcu.
- Bilo je to na Dan zaljubljenih, 14. februara. Pre koncerta, odem u dućan Ekrem efendije u Srebrenici i kupim četiri metra štofa od kojeg sašijem prepoznatljivu pelerinu sa svim simbolima 'Bijelog dugmeta' i tako obučen dođem u Šabac. Tamo, grad izlepljen plakatima o koncertu, svi na nogama kao da dolazi Tito i svi me gledaju onako obučenog. Verovatno su me, među 2.000 duša, zapazili i Brega, Bebek i ostali jer me je posle koncerta, iza hale dok sam čekao da ih vidim, glavni tehničar benda Cigo obavestio da je Brega rekao da mogu da krenem na turneju sa njima. Tako je počelo - priča Osmanović.
Rulja se tada ipak nije zaputio na turneju na kojoj je 'Dugme' promovisalo 'Bitangu i princezu'. Morao je da se vrati u Srebrenicu jer je radio u prvoj smeni kao konobar u hotelu, ali je 1981. godine, 'kad se odužio JNA', zahvaljujući pelerini koja je Bregoviću zapala za oko, dobio priliku da postane član tehničke ekipe ove grupe. Iako je bio marginalac, a posao mu je bio kabl majstor, svi su ga, kako kaže, znali kao 'stogodišnjeg Goranovog jarana', pa je na pojedinim koncertima, poput onog na Sajmištu 1983. godine, bio i najavljivač Brege, Bebeka, Redže, Ipeta i Laze.
Posle 25 godina drugovanja sa 'Dugmićima', preko 300 koncerata od Triglava do Đevđelije i hiljada kilometara razvučenih kablova, Osmanović je odlučio da napiše knjigu.
- Kad sam Bregu obavestio da hoću da pišem, rekao mi je: 'Rulja bravo, samo se javi Raki Mariću za sve šta ti treba'. Videli smo se u septembru u Čačku i on i Raka su potvrdili autentičnost teksta. Ovo je, dakle, jedina i prava istina o 'Bijelom dugmetu', bez izmišljanja i foliranja, pisana uličnim rečnikom da bude spomenik jednom vremenu, bez ikakvih literarnih pretenzija, - kaže Rulja dodajući da će se, na kraju, vratiti u Valjevo gde je pustio korenje i radi kao komunalni inspektor.
Predrag Vujanac
