Izvor: Southeast European Times, 10.Apr.2012, 00:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grčko društvo grca pod teretom krize

Kriza nije poštedela nijednu kategoriju stanovništva i počela je da nagriza samo tkivo društva.

09/04/2012

Marija Paravantes za Southeast European Times iz Atine -- 9.4.2012.

Puno toga je već rečeno i napisano o grčkoj ekonomskoj krizi, narušenom ugledu te zemlje u inostranstvu i strogim merama koje su uveli poverioci -- MMF, EU i Evropska centralna banka -- a koje su pritisle građane.

Sa produbljivanjem snage javljaju se prvi znaci socijalnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << promena. I dok jedanaest miliona Grka pokušava da sastavi kraj s krajem i izbori se sa nasumičnim odlukama vlasti o uvođenju poreza na sve i svašta, ako se pažljivije posmatra grčko društvo, uočavaju se drastičnije promene.

U petoj godini recesije jedan od najvećih problema sa kojima se Grčka suočava je nezaposlenost. Prema podacima grčkog zavoda za statistiku i ekonomske podatke Helastat, stopa nezaposlenosti je u novembru 2012. dostigla zapanjujućih 20,9 odsto u poređenju sa 13,9 iz istog perioda 2010. Oko milion Grka je danas nezaposleno i bez izgleda da pronađe bilo kakav posao.

Da stvar bude još gora, na hiljade ilegalnih imigranata sliva se u Grčku u potrazi za boljom budućnošću. Grčka je glavna tranzitna tačka jer joj se može lako pristupiti morem i kopnom i zbog toga se smatra kapijom Evrope. Prema Ministarstvu za zaštitu građana, oko 250.000 ilegalnih imigranata godišnje uđe u Grčku. Agencija za kontrolu granica EU Fronteks izveštava da je 2011. godine 54.974 imigranata zadržano samo u regionu Evros na severnoistočnoj grčko-turskoj granici, u poređenju sa 47.079 2010. godine.

U zemlji trenutno živi više oko milion imigranata, od kojih čak 400.000 bez papira. I ti ljudi imaju problem da nađu posao. To znači da nemaju izvor prihoda, a samim tim ni stan, zdravstveno osiguranje, što pogađa grčko zdravstvo, a javlja se i kriminal. Grčka policija počela je da sakuplja ilegalne imigrante i smešta ih u desetine centara za zadržavanje, kao odgovor na zahteve iz EU da se spreči ulazak takvim imigrantima u zemlju.

U nekada dinamičnoj i uvek punoj ljudi pešačkoj ulici Patišion, u jednom od najpoznatijih kvartova za šoping u Atini, prodavnice zvrje prazne. Prolaznika još uvek ima i nešto se uvek dešava, ali se društveno tkivo promenilo.

„Više nema Grka“, kaže za SETimes 42-godišnji Evi Pavlou, vlasnik nekoliko decenija stare fotografske radnje.

„Ljudi koji ulaze u radnju su uglavnom iz Albanije i Bugarske“, kaže Pavlou, koji je rođen i odrastao u kvartu Patisija.

Getoizacija grada, koja je počela pre nekih petnaestak gradova, danas je počela da se širi. U kvartovima Kipseli i Patisija žive uglavnom imigranti iz Nigerije. Tu su i „džepovi“ koje naseljavaju Egipćani. Ima i delova grada u kojima žive Poljaci, Rumuni i Pakistanci, neki u bedi i prljavštini po suterenima. Kako se približavate centru grada, nailazite uglavnom na muslimanske imigrante.

Zalagaonice na plakatima širom Atine reklamiraju „otkup zlata po najboljim cenama“. [Marija Paravantes/SETimes]

Umetnik Orestis Udeniotis (64) kaže da je situacija očajna. „Ceo život živim ovde. To više nije moj dom. Postalo je opasno. Ilegalni imigranti nemaju šta da izgube, pa su spremni na sve kako bi došli do hrane i novca“, kaže on za SETimes.

Udeniotis, koji svakodnevno pešači do posla, kaže da se na ulicama retko može čuti grčki jezik. „Stari osećaj komšijske povezanosti i podrške je zauvek nestao. Danas smo mi Grci tek stranci u sopstvenoj zemlji“, kaže on.

Kako se kriza pojačava i Grci dublje kopaju po džepovima da bi isplatili sve -- od stalno rastućih poreza do rata za kredit koje im vise nad glavom, na svakom ćošku su se u toku protekle godine pojavile zalagaonice, koje se, putem flajera i na Internetu, reklamiraju i obećavaju da će „kupiti zlato“ po najpovoljnijim cenama. Za razliku od velikih gradova poput Njujorka i Londona, zalagaonice su u Grčkoj do skoro bile gotovo nepoznat pojam.

„Prvi put sam videla zalagaonicu kada sam putovala u SAD početkom 70-ih“, kaže penzionerka Jana Gargalionis za SETimes. „Grci nikada do sada nisu bili prinuđeni da prodaju svoje porodično zlato ili nakit. Ljudi su uvek mogli da računaju na svoje roditelje i imali su svoju imovinu. Ali došla su teška vremena, a samim tim i takve pojave“, dodaje ona.

Zalagaonice na svakom koraku koje obećavaju da će odmah i po najboljim cenama otkupiti nakit i zlato pokazuju koliko je situacija očajna. U situaciji da ne mogu da isplate dugove, Grci prodaju stvari od vrednosti za male pare.

I dok zalagaonice cvetaju, imigranti, većinom bez papira, bore se za koricu hleba i gurajući iskrivljena kolica iz supermarketa po ulicama dan i noć temeljno pretresaju kontejnere sa smećem, u potrazi za bilo čime što mogu da recikliraju i zarade neki evro. To je prljav posao, ali je ipak posao. Pošto se retko koji Grk bavi reciklažom, to je dobra zarada. Za kilogram metala plaća se između 12 i 18 centi i od 6 do 8 centi za električne uređaje.

Do pre godinu dana, stare stvari -- od nameštaja do starih televizora -- prikupljali su samo Romi, koji su se vozili gradom svojim starim kombijima marke „datsun“ i motocklima trotočkašima. Danas, međutim, kontejneri i kante za smeće su obeležena teritorija, u kojima sakupljači pronalaze ne samo otpatke za gladne, već i razne materijale za recikliranje, a obično „rade“ u parovima: jedan bocka i prebira po smeću, dok drugi gura kolica.

„Pronalazim svašta, ali mi trebaju metal, konzerve, stari kuhinjski uređaji, boce“, kaže 22-godišnji Hamid iz Avganistana, za SETimes.

Znak vremena: beskućnik kampuje ispred Grčke banke u centru Atine. [Rojters]

Hamid, koji izgleda mnogo stariji nego što jeste, stigao je u Grčku u potrazi za boljom budućnošću. Danas shvata da mu je perspektiva prilično sumorna. „Ne želim da se vratim, nemam gde. Moram da se ovde snađem ili da odem u Evropu“, kaže on.

Još jedan relativno nov fenomen je sve veći broj beskućnika koji žive na ulicama Atine. Grci su se godinama hvalili time što nemaju beskućnike na ulicama, koji su uobičajen prizor u drugim delovima sveta. Sociolozi su to objašnjavali sigurnošću koju pruža porodica i prisnim porodičnim odnosima.

Danas, u situaciji kada su ljudi sve otuđeniji od tradicionalnog načina života, najednom nemaju posao a moraju da vraćaju kredite, a roditelji im preživljavaju sa malim penzijama. Zbog toga povratak kući nije realna opcija. Mnogi Grci pokušavaju da prodaju stanove jer ne mogu više da plaćaju račune i rate za kredit. Natpisi „na prodaju“ mogu se videti na svakom ćošku.

Za ilegalne imigrante, život na ulici je jedina opcija. Posla nema, para nemaju i ne mogu da odu.

U međuvremenu, kriminal je u porastu, a Ministarstvo za zaštitu građana prijavljuje jedno ubistva svaka dva dana, 18 provala svaka 24 časa i 11 krađa na svakih sat vremena: sve to u zemlji koja je nekada imala najnižu stopu kriminala u Evropi.

Prema statistici grčke policije, broj krađa i provala povećan je za 10 odsto u 2011. godini u poređenju sa prethodnom.

„Centar Atine je kao lonac u kome se krčkaju sve varijante krize koje potresaju grčko društvo danas“, kaže gradonačelnik Jorgos Kaminis.

U situaciji kada je, prema pisanju i domaćih i stranih medija, perspektiva Grčke sumorna, raste trend volonterstva i razne grupe pomažu ljudima pogođenim krizom. Pomažu privatne inicijative kao što su „Burume -- štedite hranu, spasite život“ i Grčka banka hrane, a u porastu je i društvena odgovornost preduzeća, koja pokušavaju da daju svoj doprinos zajednici. Lokalne akcije, poput otvaranja socijalnih prodavnica i apoteka pokušavaju da se izbore sa situacijom koju je stvorila nova društvena stvarnost.

„Ljudi nas zovu svakog dana. Ljudi koji su izgubili posao, koji ne mogu da prežive od porodične zarade ili koji primaju male invalidske penzije, zatim samohrani roditelji ili porodice sa mnogo dece“, kaže za SETimes Ksenija Papastavru iz organizacije „Burume“.

Nastavak na Southeast European Times...