Izvor: Politika, 13.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčki recept porodičnog biznisa
U Grčkoj, zemlji turizma i mitova, marljivost ljudi koji od malih nogu doprinose jačanju porodičnog biznisa poznata je svima. Nije retko da se vide i najmlađi kako pomažu u prodavnici, restoranu ili iznajmljuju suncobrane i ležaljke na plažama. Porodični poslovi prenose se generacijama, a učešćem u njima od detinjstva upoznaju se prednosti, mane, teškoće, ali i šanse za unapređenje i širenje biznisa.
Podaci kažu da je više od trećina radno sposobnog stanovništva angažovano >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u osnovnoj delatnosti ove mediteranske zemlje – turizmu. Sasvim je logično da se poslovi u jeku sezone vode po principu "učini sve što možeš jer nema ko drugi", što se odslikava i u radu porodice Maris. Oni više od tri decenije vode mali porodični hotel u starom delu Svetog Nikole, gradića na Kritu, nekada ribarskog a već duže i turističkog mesta. Hotel "Rea" je krajem šezdesetih na temelju stare porodične kuće Marisovih izgradio otac Georgija Marisa, sadašnjeg direktora, bel boja, recepcionera, dobavljača ili mehaničara po potrebi.
Po dolasku u lepi mali hotel kolonijalnog stila gosti se često začude kad vide da direktor, koji ugovara sa agencijama dolazak nova grupe turista, malo kasnije tek pristiglim gostima nosi kofere do soba. Stotinak kreveta razmeštenih po uređenim apartmanima i sobama, uz kuhinju i trpezariju napravljene u bivšoj bašti porodične kuće, zahteva veliki napor svih članova porodice. Otac i osnivač čitavog posla sedi na ulazu ili recepciji, majka kontroliše kuhinju, pomoćno osoblje pegla posteljinu i peškire. Mlađi brat Jani zadužen je za usluge putem interneta (rentakar, izleti, avio i druge rezervacije), rad recepcije, bara, diskoteke, bilijara. Georgijev radni dan, kako kaže, traje 18 časova i u vreme sezone nema vremena za porodični ručak ili večeru čak ni jednom nedeljno.
Priča da je još kao desetogodišnjak po povratku iz škole pomagao sobaricama u menjanju posteljine i peškira ili raznosio sapune i toalet papir. Kad bi se škola završila uživanje u peščanim plažama i tirkiznom moru za Georgija je bilo pusta želja pošto je čitav dan provodio u hotelu i pomagao u svim poslovima, od kuhinje, čišćenja, do razmeštanja ležaljki na krovu hotela i služenja pića gostima.
Naša slika u kojoj gazda nadgleda angažovane radnike, dok se porodica dosađuje i troši novac – u Grčkoj je nepoznata. Strateške poslovne odluke donosi glava kuće, ali uz učešće svih članova. Pokušavaju da štednjom, ulaganjima i sopstvenim radom održe posao konkurentnim, ali i da zarade za dobar život, izbegavajući, koliko mogu, kredite iako su oni u Grčkoj povoljniji nego kod nas (kamata od 5-9 procenta). Veće investicije planiraju godinama unapred, pa domaćinski, angažovanjem manje sezonskih ili stalnih radnika sa platom od 750 do 1.500 evra, uz stan i hranu, nastoje da ih finansiraju iz sopstvenih izvora.
Ne čudi onda da direktor hotela nema vremena za poslovne ručkove i sastančenja već sve radi u hodu, pa tako i jede. Rezultat je posao koji iz godine u godinu raste, kao i niz priznanja iz mnogih zemalja preko knjige i veb-stranice komentara zadovoljnih gostiju. Uskoro planiraju i dograđivanje čitavog krila, zatim sređivanje terase gde će, s pogledom na panoramu grada i zaliva, gosti moći da uživaju u restoranu, klubu i diskoteci.
I pored pritisaka raznih svetskih hotelskih lanaca, koji grčko more, sunce i ostrva žele samo za svoj biznis, Georgije veruje da su veliki trud i podrška čitave porodice pravi i jedini – grčki recept za uspešan i dugovečan porodični biznis.
[objavljeno: ]
