Izvor: B92, 10.Apr.2012, 17:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Grasu ostaje Nobelova nagrada"

Berlin -- Švedska akademija neće nemačkom piscu Ginteru Grasu oduzeti Nobelovu nagradu za književnost zbog stihova njegove pesme "Šta rečeno biti mora", piše Špigl.

"Diskutovati o oduzimanju nagrade Grasu zbog te pesme - za to Akademija danas i ubuduće, ne vidi nikakav povod", prenosi ovaj nedeljnik stav Švedske akademije za dodelu Nobelove nagrade, povodom Grasove pesme, u kojoj optužuje Izrael za pretnju svetskom miru.

Izraelski ministar unutrašnjih poslova >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Eli Jišaj, koji je pre par dana izrekao zabranu ulaska u Izrael 84-godišnjem Grasu, bio je za to da se piscu oduzme i Nobelova nagrada, podseća ovaj nedeljnik, koji prenosi stav Petera Englunda, stalnog sekretara Švedske akademije, koji je istovremeno na neki način i portparol Komiteta za dodelu Nobelove nagrade, o tome da nema povoda za diskusije da se piscu oduzima ta nagrada.

"...Gras je Nobelovu nagradu za literaturu dobio 1999. godine na osnovu literarnih zasluga i isključivo na osnovu literarnih zasluga, što, uzgred rečeno, važi za sve nosioce nagrade. Švedska akademija danas, a ni ubuduće, ne vidi povod za diskusiju da mu se ta nagrada, u bilo kom obliku, osporava", prenosi "Špigl" odgovor.

Slavljen i osporavan, nobelovac i bivši SS-ovac, Gras je svojom pesmom "Šta rečeno biti mora", u kojoj optužuje Izrael da preti svetskom miru, izazvao burne reakcije i kritike.

Generalna sekretarka Grasove Socijaldemokratske partije (SPD) Andrea Nales kaže da ona Grasa veoma ceni, ali da smatra da je pesma, s obzirom na situaciju na Bliskom istoku, "iritirajuća i neprimerena". I šef hesenske vlade demohrišćanin Foker Bufije smatra da bi jedan nemački nobelovac morao da pazi i da ne šalje pogrešne signale.

I liberali, šefa nemačke diplomatije Gvide Vestervela, kritikovali su Grasa, uz ocenu da iz njega ne progovara mudrost starosti, već se čuju prastare predrasude. Gras u svojoj pesmi kaže da je zabrinut da bi Izrael "mogao da satre ceo iranski narod" zbog strahovanja u vezi sa nuklearnim programom Teherana i navodi da "atomska sila Izrael ugrožava već krhki mir u svetu".

Pisac kaže da su ga zločini nacista protiv Jevreja i strahovanja da će biti proglašen antisemitom sprečavali da otvoreno kritikuje Izrael, ali "sutra bi moglo da bude kasno" i Nemačka bi mogla "da doprinese zločinu", navodi Gras, aludirajući na dogovor postignut prošlog meseca po kome je Berlin prodao Izraelu šest nuklearnih podmornica, prenosi AFP.

"Neći više ćutati, jer mi se smučila hipokrizija Zapada", poručuje Gras, koji je tek pre nekoliko godina priznao da je bio u zloglasnim Hitlerovim SS- divizijama, poznatim po zločinima nad ratnim zarobljenicima i Jevrejima.

Tada su mnogi tražili da Gras vrati svoju Nobelovu nagradu, koja mu je dodeljena 1999. godine, ali su Nemci, sudeći prema anketama, bili protiv takvih zahteva.

Gras je, do saznanja da je pripadao SS-diviziji, važio za moralnu instancu posleratne Nemačke, ali su ga, posle tog zakasnelog priznanja jedni kritikovali i moralno osudili, drugi mu prebacili taktiziranje zbog Nobelove nagrade, a treći opravdavali, jer je slavni pisac, kako kažu, davno izvukao pouku iz onoga što je učinio.

Slavni pisac je pre više godina ispričao da se dobrovoljno, kao 17-godišnjak, prijavio, ali ne u SS-trupe, već u podmorničare. Njegova sudbina je, zatim, krenula putem SS-jedinica, pošto "u poslednjim danima rata podmornica nije primala nove ljude", za razliku od SS-a, objasnio je Gras, šezdesetak godina kasnije.

Prema sopstvenim rečima, Gras je služio u Desetoj SS oklopnoj diviziji, koja je ratovala na Istočnom frontu i u februaru 1945. godine kapitulirala pred Crvenom armijom.

Gras, rođen 1927. godine u Dancigu, odnosno Gdanjsku u Poljskoj, u skladu s tezom o "sprečavanju humanitarne katastrofe na Kosovu", nije bio protiv NATO bombardovanja Srbije.

On je socijaldemokrata po političkom uverenju, a njegov najpoznatiji roman je "Limeni bubanj". Gras, koji je često "delio lekcije" drugima, kritikovao je i austrijskog pisca Petra Handkea, koji je Srbe video kao žrtve rata devedesetih godina 20. veka, ocenivši da je Handke "uvek imao sklonost da besmislenim argumentima zauzima protivpoziciju".

Nastavak na B92...