Izvor: Blic, 21.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Granice
Od danas se šire granice Evropske unije, tako da će oni koji, recimo, vozom ili kolima putuju iz Beograda za Beč preći samo jednu granicu, onu između Srbije i Mađarske. Nije moguće preceniti značaj uklanjanja granice između, recimo, Mađarske i Austrije i opstanka granica između Srbije i Mađarske i Evropske unije uopšte. Danas se, moglo bi se reći, uklanjaju poslednji ostaci gvozdene zavese i zidova koji su delili zapadnu od istočne Evrope. Nasuprot tome, granice između Srbije i ujedinjenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Evrope ostaju, a neke od granica u srpskom susedstvu bi se mogle i učvrstiti, a ponegde bi mogao da se podigne i novi zid ili da se ojača već postojeći.
Ono što je začuđujuće kada je reč o odnosu Srbije prema granicama jeste da se najozbiljnije razmišlja o podizanju dodatnih prepreka trgovini i komunikacijama, kao da nije izvučena nikakva pouka iz sankcija koje je Srbija morala da trpi devedesetih godina prošloga veka. Najavljuju se sankcije drugima, što će voditi samoizolaciji, i ceni se da će se time drugima naneti šteta, kao da se potpuno zaboravila šteta koju su nanele sankcije.
Recimo, predlozi da se ne potpisuje sporazum o stabilizaciji i pridruživanju imaće negativne posledice po trgovinu i investicije, pre svega po Srbiju. Jer je reč upravo o sporazumu o trgovini sa EU. Cilj je da se poveća trgovina, efikasnost privređivanja i ubrza rast privrede i standarda. To je prva granica koja se uklanja, granica na protok robe, potom kapitala, ljudi i usluga. Usporavanje uklanjanja granica, o njihovom dodatnom podizanju i da se ne govori, naravno samo usporava privredni napredak, pre svega zato što održava visoke troškove u saradnji s najvažnijim partnerom, Evropskom unijom. Zašto je to politički prihvatljivo u Srbiji, posle svih iskustava sa izolacijom, nije lako razumeti.
