Izvor: Politika, 11.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Granata u dvorištu
U gomili kamenja kamion istovario i ovaj "dar" koji sada niko neće da ukloni
UŽICE – U dvorištu kuće porodice Ljubičić u Dositejevoj ulici u centru Užica, stotinak metara od gradskog trga, već dva meseca se nalazi jedna neeksplodirana topovska granata. Stara, zarđala, ali cela, iz Drugog svetskog rata. Stigla je nenadano, u jednoj velikoj gomili kamenja. Strah se uvukao u ovu višečlanu porodicu, bojazan da neželjeni "gost" ne eksplodira.
Glava ove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << porodice, Stevan Ljubičić, penzionisani užički arhitekta, očajnički već danima vapije kod nadležnih da nešto preduzmu, granatu odavde odnesu i unište, ali odjeka još nema. Bila je tu i policija, upoznati su i nadležni iz ministarstva odbrane – uzalud. Ova stalna pretnja i dalje leži u bašti na metar-dva od kuće i toliko od ulice, pokrivena jednim starim metalnim koritom.
– U kući smo žena i ja, dve naše ćerke i dva zeta, četvoro unučadi, pa stalno razmišljamo šta bi se dogodilo kad bi granata eksplodirala. Ipak, posebno me vređa ležeran odnos nadležnih institucija prema toj potencijalnoj opasnosti – objašnjava Stevan, svojevremeno značajno ime u našem građevinarstvu, projektant užičkog Doma "Petar Radovanović" i niza drugih objekata kod nas i u svetu, saradnik na nekim arhitektonskim poduhvatima sa poznatim Le Korbizjeom...
Kad se nedavno, usled klizišta, obrušio stari kameni zid pod Nerandžićevom ulicom kraj galerije u Užicu, valjalo je taj kamen nekud odneti i baciti. Hteli su ga na deponiju, ali je Stevan, saznavši za to, zamolio kolege iz Direkcije za izgradnju da tu gomilu kamenja njemu daju, bila mu je potrebna. Dovezli su mu je kamionom i sručili u dvorište iznad kuće.
– Kamen je bio pomešan sa zemljom i šutom, jer je kašika utovarivača to sve sklanjala i stavljala u kamion. Zato sam pozvao jednog komšiju da kamen opere, sa njega zemlju i šut odvoji, pa potom složi. Ali, dok je komšija radio, čujem zove me: "Stevo, vidi šta sam našao". Pogledam, kad u njegovoj ruci stara granata od haubice. Vidim cela, pa se uplaših da ne eksplodira – priča Stevan.
Odmah pošto su je našli pozove on policiju. Dođu predveče dvojica njih. Razgledaju granatu, ispituju Stevana, uzimaju mu podatke. Kad ih je on pitao: "Hoćete li da nosite ovo", rekli su mu da su tu da konstatuju činjenično stanje, vide da li je potrebno obezbeđenje granate (utvrdili su da žutu traku oko nje ne treba stavljati) i dodali: "Neka ostane ovde, a mi ćemo obavestiti nadležne". Rekoše to i odoše. Stevan posle sazna da je granata, ustvari, nadležnost službi iz ministarstva odbrane, te se i njima obrati. No, kazaše mu da to radi jedna ekipa koja ima mnogo posla. Stupi on u kontakt i sa tom ekipom, koja je bila na terenu negde u Kuli. Objasne mu da su prezauzeti i da će, kada budu u blizini Užica, doći da to vide.
– Baveći se ovim što me je snašlo, saznao sam i to da je reč o jednoj od dve topovske granate koje su u vreme Drugog svetskog rata pale na deo grada kod Nerandžićeve ulice i da tada nisu eksplodirale. Jasno je, dakle, da su opasnosti bili izloženi i oni koji su radili na saniranju tog klizišta, a da to nisu ni slutili – kaže na kraju Stevan Ljubičić.
B. Pejović
[objavljeno: 11.08.2006.]
