Izvor: Politika, 06.Sep.2013, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gramatički nacisti
Oni su uvek tu, patroliraju ulicama interneta, često prikriveni, i napašće vas čim primete grešku
Društvene mreže i slobodno diskutovanje na internetu dovelisu do pojave jednog novog fenomena. Ovaj fenomen je toliko prepoznatljiv i rasprostranjen da je dobio i svoje ime – „gramatički nacista” (eng. Grammar Nazi).
Ko su „gramatički nacisti”? Ukratko rečeno, to su ljudi koji u internet diskusijama koriste svaku priliku da javno ukažu sagovorniku na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pravopisne i sintaksičke greške koje je načinio. Oni deluju kao skretničari, koji će svaku zanimljivu temu skrenuti sa koloseka u jarak pravopisnih rasprava. Oni su uvek tu, patroliraju ulicama interneta, često prikriveni, i napašće vas čim primete grešku. Stoga je naziv „gramatički nacista” više nego adekvatan.
Otkud potiče ovaj fenomen? Dok se nije pojavio internet, kompletan medijski diskurs bio je sastavljen od jezika koji je gramatički i pravopisno ispravan. U prevodu – sve pisane reči morale su da prođu kroz ruke lektora pre nego što se pojave u pisanoj formi. Iz tih razloga, čitaoci su jednostavno bili naviknuti da sve što pročitaju bude gramatički i pravopisno savršeno.
S pojavom društvenih mreža, pojavila se realna slika sveta: pisane reči prepune grešaka, bilo da su slučajne, zbog brzine u kucanju, ili iz neznanja. Decenijama su lektori maskirali i zataškavali ovu sliku, a onda se pojavila realnost. Kao da smo decenijama gledali isključivo fotografije ljudi sređenih u „Fotošopu”, a onda su se pojavile realne fotografije, sa bubuljicama, flekama, podočnjacima.
Tradicionalni mediji navikli su nas na savršenstvo i lepotu jezika dok čitamo. S pojavom interneta, ovo se promenilo i nekim ljudima sada smeta što nismo tako lepi i savršeni kao što je delovalo. Pre svega, tu su blogeri i ljudi koji samostalno pišu i objavljuju. Ima tu jako pametnih ljudi i sjajnih tekstova, ali retko koji od tih tekstova je gramatički savršen, jer ti ljudi nemaju lektore.
Primera radi, moji tekstovi u „Politici” uvek se malo razlikuju od onoga što sam napisao i poslao uredniku. Lektor je taj koji čini da ja delujem kao neko ko piše savršeno. S druge strane, na mom privatnom blogu će uvek biti nekih grešaka – zbog brzog kucanja, zbog naleta inspiracije koji isključuje deo mozga koji je odgovoran za pravopis i tako dalje.
Iz ovih razloga, napadati ljude po liniji pravopisa jesteu najmanju ruku nepristojno, bar javno. Čak i da je iz najbolje namere, javno lupanje „packi” zbog pravopisa odaje utisak da neko želi da na jeftin način da diskredituje sagovornika. Jedini način koji je ispravan jeste da osobi pošaljemo privatnu poruku u kojoj ukazujemo na grešku, ukoliko je to moguće.
Ako bismo dali „gramatičkim nacistima” da pogledaju originalne rukopisenekih od najvećih svetskih pisaca, prema njihovim kriterijumima, mnogi od njih bili bi nepismeni. Ti rukopisi često bi nastajaliu dubokoj noći, uz dejstvo alkohola ili na ivici samoubistva i poslednje o čemu su pisci razmišljali u tim trenucima jesteda li se ispravno piše „odprilike” ili „otprilike”. Zato su tu uvek bili lektori, koji su se brinuli da njihovi genijalni tekstovi budu i gramatički ispravni. Čast retkim izuzecima koji bi izdavaču dostavljali savršen rukopis.
Uvek je korisno imati edukativne projekte, poput sajta „Pravopas”, koji sam napravio u saradnji s pokojnom urednicom „Politike onlajn“, Tatjanom Petrović. Na ovom sajtu ljudi mogu na duhovit i zanimljiv način da uče o jezičkim nedoumicama. Ipak, nije za očekivati da će svi ljudi uvek savršeno pisati, baš kao što nisu u školi svi bili jednako dobri iz matematike. Stoga, poručio bih „gramatičkim nacistima” da ne osuđuju i ne vređaju ljude zbog razlika koje su normalne i koje će uvek će postojati.
Fakultet za medije i komunikacije
Istok Pavlović
objavljeno: 06.09.2013.
.jpg)
