Izvor: Blic, 25.Maj.2010, 10:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gradu veće nadležnosti
Beograd kao prestonica i grad u kome živi 21 odsto stanovnika Srbije predstavlja pogon razvoja Srbije. Da bi upravljanje metropolom bilo efikasnije potrebno je reorganizovati gradsku vlast, preuzeti neke nadležnosti od republike uz istovremeno proširivanje delokruga ovlašćenja opština. Neizostavna je i reforma javnih i komunalnih preduzeća, navodi se u projektu „Podizanje kapaciteta političkih institucija“ koji su uradili profesori Fakulteta političkih nauka.
Istražujući >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << funkcionisanje gradske vlasti i rad javih i komunalnih preduzeća u Beogradu, profesori Fakulteta političkih nauka, uočili su niz problema. Među njima su i to da Beograd, kao grad od 1,7 miliona stanovnika ima ista ovlašćenja kao i bilo koja druga opština u Srbiji, nejasno definisane nadležnosti, kao i način izbora gradonačelnika.
- Građani su za neposredan izbor gradonačelnika i to gotovo 100 odsto. Oni žele da znaju ko je odgovoran za sve njihove probleme. Smatramo da bi to bilo dobro rešenje, ali tu razlikujemo dve varijante. Prema prvom modelu, uz gradonačelnika postojalo bi i Gradsko veće koje bi bilo resorski organizovano, ali bi i pored toga postojala gradska uprava, odnosno sekretari. Članove veća bi birao i smenjivao gradonačelnik, koji bi bio i predsednik veća. Drugi model, predviđa da gradonačelnik vlada bez Veća, ali uz pomoć zamenika i nekoliko resorski podeljenih pomoćnika. Naravno i u ovom slučaju postoji Gradska uprava – smatra profesor Slobodan Vučetić, član projektnog tima.
U slučaju da ipak ostane postojeće rešenje, odnosno da gradonačelnika biraju odbornici, najracionalnije bi bilo da se Gradsko veće i uprava objedine. Ovaj izvršni organ činili bi sekretari, gradski arhitekta i menadžer, a na njegovom čelu bio bi gradonačelnik. Stručnjaci smatraju da je neophodno da postoji i Savet gradonačelnika, koji bi se sastajao jednom mesečno i činili bi ga predstavnici opština. Time bi se postiglo da prvi čovek u gradu stekne bolji uvid u probleme svih građana, ali i da predstavnici opština shvate svu kompleksnost funkcionisanja grada.
Izbor gradonačelnika
Ovo je dobar pokušaj da se otvore teme koje nas muče. Ipak istakao bih da je postojeći Zakon o glavnom gradu dobar jer je jedini koji imamo. Ne treba cela priča da se svede na način izbora gradonačelnika. Postoji potreba da se u Beogradu nešto menja, ali to je proces koji će trajati – rekao je Milan Marković, ministar za lokalnu samoupravu na jučerašnjoj tribini na FPN.
- Beogradu treba predati još ovlašćenja, kao što su regionalno i prostorno planiranje, inspekcijski nadzor, vođenje matičnih knjiga, mogućnost da utiče na otvaranje škola u skladu a potrebama svoje privrede. S druge strane treba opštinama pružiti veću funkcionalnu, administrativnu i finansijsku autonomiju. S obzirom na broj stanovnika, beogradskim opštinama treba omogućiti da same prikupljaju porez i određuju poreske stope. Da bi se poboljšao kvalitet života u prestonici neophodna je i reforma javnih i komunalnih preduzeća. Trenutno stanje nije za pohvalu jer ova preduzeća imaju monopolsku poziciju, lošu organizaciju i menadžment, neobučen kadar i slabu modernizaciju – ističe Snežana Đorđević, profesor na Fakultetu političkih nauka.
Da bi reforma bila uspešna treba pre svega vratiti imovinu preduzećima, omogućiti im da tržišno formiraju cene, uvesti mehanizme merenja efekata i kvaliteta rada, ali i uraditi studiju kako bi se videlo u kojoj meri je moguće izvršiti privatizaciju.
Ipak, da bi Beograd sve to mogao da sprovede i zaista postane pokretač razvoja neophodno je da se promeni sistem finansiranja i da mu se vrati imovina.
- Trebalo bi povećati sopstvene izvore prihoda, ali i uvesti prireze na državne poreze. Primera radi Zagreb ima pravo na 70 odsto učešća od prihoda na porez građana. Drugo dobro rešenje je i u povećanoj saradnji privatnog i državnog sektora – predlaže Ljiljana Brodarević, član projektnog tima.
