Izvor: Vesti-online.com, 04.Feb.2014, 03:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gradska luda i nesrećna Jevrejka

Poznato je da je slavni nobelovac bio nenadmašni majstor slikanja ljudskih sudbina, onih malih, običnih ljudi čija istorija nije poznata za razliku od poznatih slavnih.Tako Andrić u najpoznatijem romanu samo nekoliko rečenica daje Mehmed-paši Sokoloviću, zadužbinaru ćuprije na Drini, ali zato višestruko veći prostor posvećuje gradskom skitnici Ćorkanu. Kritičari i poznavaoci dela Ive Andrića poslednjih godina tvrde da su mnogi junaci njegovih pripovedaka i romana zaista i postojali >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << samo što ih je on oblačio u literarno ruho urezujući tako njihovo ime u kamen večnosti.

Postojala je Lotika, vlasnica istoimenog hotela kod ćuprije na Drini, žena koja je obeležila razdoblje austrijske vladavine ovim gradom a čiji se grob sa skromnim natpisom nalazi na bregu Okolišta, iznad Višegrada.

O Ćorkanu je Andrić pričao piscu Ljubi Jandriću koji je zapisao mnoga piščeva sećanja, misli i zapažanja.

- Postojao je Ćorkan, kako da nije, pomalo nastran i siromašan čovek, poznat po celoj varoši. Čini mi se da sam ga najcelovitije dao u pripoveci "Mila i Prelac" - kazao je Andrić a zapisao Jandrić. Ćorkan je kao gradska luda, čovek kome se zbog njegovog izgleda, postupaka i naravi smejala čaršija postao sinonim za sve one, koji u svim vremenima, političkim sistemima i prilikama uveseljavaju dokone ljude a koji ih, na poseban način čuvaju i hrane i brinu" se za njihovo zdravlje.

Profesorka Srednje škole "Ivo Andrić" Divna Vasić je istraživala likove Jevreja u Anrićevim delima vezanim za Višegrad i došla do zanimljivih zapažanja. Santo Papo je bio čaršijski trgovac i imao je gvožđarsku radnju a iz Andrićevog romana ga pamtimo po čuvenoj rečenici "Rum za Ćorkana!"

Sudbina ovog višegradskog trgovca, koga pisac pominje u nekoliko poglavlja, jeste tragična. Stradao je zajedno sa ženom, dve ćerke i sinom u nemačkom logoru Belgenbenzer.

- Andrić je rekao da je postojala Rifka, mlada Jevrejka nesrećno zaljubljena u hrišćanskog vojnika. Pripadala je porodici Rajner. Da ne bi povredio uglednu porodicu, njen lik je smestio pod prezimenom Papo - napisala je Vasićeva.

U naučnom radu "Ljudi iz kasabe kao književni junaci u romanu "Na Drini ćuprija" lik gazde Pavla Rankovića (Branisavljevića) Vasićeva otkriva i identitet ovog lika kome je pisac promenio prezime.

Davida Levia, rabina, Andrić pominje u poglavlju romana "Na Drini ćuprija" kada austrougarska vojska zvanično ulazi u kasabu. Prema istraživanju Vasićeve, članovi njegove porodice su najvećim delom finansirali kupovinu zemlje za gradnju sinagoge a nekoliko naraštaja Levi su bili rabini. David Cingler je bio lekar a njegova porodica se bavila hotelijerstvom.

Andrićev gazda Pavle Ranković, najugledniji srpski trgovac u višegradskoj čaršiji pojavljuje se u poglavljima koja govore o relativnom blagostanju i miru koji već neko vreme vlada u kasabi. To je period s kraja 19. i početka 20. veka; to je vreme kada je zemljom "stao da kruži novac u dotad neviđenim količinama i što je glavno, javno, smelo i otvoreno."

Vasićeva je došla do podataka da je Pavle Ranković u stvari bio Pavle Branisavljević čiji se dućan nalazio u blizini mosta, u srcu čaršije, gde su bile sve značajne srpske, muslimanske i jevrejske radnje, magaze i mehane i Lotikin hotel.

U ovom periodu uspona mijenjao se kao i sama kasaba - "ne nosi više narodno odelo, nego "tesno" građansko (...) na njemu je uvek košulja sa štrikanim grudima, tvrdom kragnom i okruglim manšetama na kojima beleži brojeve i privremene račune. On je već odavno uspeo da zauzme prvo mesto u višegradskoj čaršiji", napisao je o Pavlu Andrić

Vasićeva je utvrdila da je Pavle Branisavljević jedva preživeo Prvi svetski rat a posle toga je obnovio dućan u čaršiji. Umro je 1934. godine i sahranjen na gradskom groblju u Crnči u Višegradu.

- Već više od šezdeset godina niko iz porodice Branisavljević ne živi u Višegradu. Potomci su rasuti po celom svetu - zaključila je Vasićeva.

Na sadašnjim i budućim ljubiteljima dela Ive Andrića je da istražuju ko je bio Avdaga Osmanagić, da li je zaista postojala Fata Avdagina i Mustajbeg iz Nezuka...

Nastavak na Vesti-online.com...