Izvor: Blic, 25.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gradska faca
Gradska faca
Najmanja 'tojota' plod je saradnje japanske fabrike i francuskog PSA ('Pežo-Sitroen'). Proizvodi se u Češ-koj, zajedno sa 'sitroenom C1' i 'pežoom 107' od kojih se veoma malo razlikuje (90 odsto komponenti je identično) - po specifičnim detaljima, ceni i dužini garantnog roka. 'Ajgo' je nešto skuplji od francuskih aduta sa kojima deli istu osnovu, ali ima i najdužu garanciju - tri godine ili 100.000 kilometara.
Već na startu jasno je da su se tvorci >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ovog vozila bavili, pre svega, potrebama mlađe populacije. Dizajn nagoveštava agilnost i okretnost u gradskim uslovima eksploatacije, ali prisustvo petora vrata na 'tojoti' dužine samo 3,4 m govori i da je upotrebljivost na solidnom nivou. To potvrđuje i relativno komotan smeštaj za četiri putnika, kojima je namenjen svež ambijent sa detaljima koji vešto prikrivaju u suštini jeftinu osnovu. Da bi cena zadržala razumne okvire a kupci ipak imali osećaj da su koliko-toliko privilegovani što su odabrali baš ovaj automobil, primenjeno je nekoliko poznatih kozmetičkih caka (imitacija aluminijuma, osvetljena bela osnova centralne konzole...) u kombinaciji sa nestandardnim rešenjima, među kojima je svakako najneobičniji obrtomer postavljen u zasebnom kućištu iznad poprilično velikog brzinomera. Pažljivijem posmatraču, ipak, neće promaći da enterijer ovog vozila sadrži i poprilično velike površine golog lima, da na zadnjem paru vrata mogu samo da se odškrinu prozori ili da je umesto klasične kasete ispred suvozača ugrađena najobičnija polica.
'Tojota ajgo' je na našem tržištu ponuđena samo u verziji sa trocilindričnim benzinskim VVT-i motorom koji diše preko 12 ventila. Snaga jednolitarskog agregata je 68 konja, a pored poslovične štedljivosti taj trocilindraš odlikuje i iznenađujuće miran i tih rad. Pogotovu u kombinaciji sa petostepenim M-MT (Multi Mode Transmition) menjačem koji predstavlja sjajno rešenje za grad, jer omogućava izbor između manuelnog i potpuno automatizovanog biranja brzina. 'Ajgo' je u kombinaciji sa tim menjačem tek neznatno sporiji od varijante sa klasičnom transmisijom. Maksimalna brzina je ista (157 km/h), dok je ubrzanje 0-100 km/h slabije za 0,7 s (14,9 naspram 14,2). To je zaista mali gubitak, pogotovu kada se uzme u obzir da je potrošnja goriva ista (4,9 l/100 km), tako da 670 evra, koliko košta M-MT, deluje kao sasvim razumna nadoknada za komfor koji se s tom vrstom transmisije dobija.
Spisak doplata je, takođe, zanimljiv. Pored M-MT menjača, na raspolaganju su i 'tre-vel pek' (dve putne torbe i mala torba za suvozačevu pregradu u vratima, 270 evra), 'saund pek' (dodatni par srednjetonskih i visokotonskih zvučnika na audio sistemu koji je standardan za 'ajgo bejz' i 'plus', 150 evra), 'sport pek' (obrtomer, naplaci od lake legure i maglenke, 770 evra), 'sejfti pek' (bočne vazdušne zavese napred i pozadi, 250 evra)... U standardnu opremu spadaju servo upravljač, frontalni vazdušni jastuci, ABS, EBD (elektronski nadzor distribucije kočne sile), bezbednosni sistemi za uvlačenje upravljača i komandnih papučica pri sudarima i WIL za zaštitu glave...
'Ajgo' je, dakle, gradska faca - agilna, duhovita, ali i prilično skupa za naše uslove. Zbog toga smo skloni da ga već na startu, baš kao i francuski par s kojim paralelno nastupa na tržištu, svrstamo u rang ekskluzivne robe. Nema mnogo ljudi koji su spremni da za mini izdvoje između 9.910 evra ('entri' sa troja vrata) i 14.610 evra ('ajgo plus' sa petora vrata i svim ugrađenim opcionalima). Aleksandar Andrić
