Izvor: Blic, 08.Nov.2009, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građevinari će ostati bez posla
Građevinarstvo je pred kolapsom i mnoga preduzeća će zbog inertnosti države zaustaviti proizvodnju – upozorava Ljubodrag Knežević, predsednik Grupacije proizvođača građevinskog materijala pri Odboru za građevinarstvo Privredne komore Srbije (PKS) i direktor Industrije građevinskih materijala „Igma" iz Uljme. On smatra da na tržištu stanogradnje vlada pohlepa bez poštovanja ikakvih standarda, zbog čega ćemo se kad-tad kajati.
– Ova privredna grana >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je udarena maljem u glavu, gotovo da je onesvešćena, tetura se i traži rešenje kako da preživi. Kriza nas je strahovito pogodila. Izvoz je gotovo stao. Nešto ga je bilo u prvoj polovini godine, sada je desetkovan i skoro da ga nema. Zbog toga imamo hiperprodukciju, pa je malo domaće tržište preplavljeno. Potkopavamo jedni druge skidajući cene, koje su od početka godine pale za 40 odsto. U isto vreme imamo troškove za skupe energente – gas, mazut, struju, i radnu snagu koja traži povećanje plata. Vraćamo i skupe kredite zbog kojih banke stežu u otplati rata, a ulazimo u zimski period kada građevinarstvo staje. Jedino rešenje je zaustavljanje proizvodnje, i s tim se na sastancima u PKS složila velika većina. Ispoštovaće se zakonske obaveze prema zaposlenima, a onda će ljudi ostati bez posla – rezignirano tvrdi Knežević.
Prvi čovek „Igme" kaže da je tržište stanogradnje prepušteno samo sebi i naglašava da, uz retke izuzetke, pohlepa za kvadratima gazi sve standarde.
– Posledice lošeg kvaliteta stanogradnje tek ćemo osetiti. Jednog dana ćemo se pitati zašto to nismo kontrolisali. Mika Antić je svojevremeno rekao da „projektanti nebodera od betona žive na periferiji u objektima od opeke". Na tržištu materijala je svega i svačega. Istina je da mnogi imaju potrebne ateste, ali ja smatram da treba da se koristi kvalitetan prirodni materijal, opeka. Država bi pitanje standarda trebalo pažljivije da sagleda. Najvažnije je da se osigura bezbedna gradnja, a zatim sve treba sagledati i iz ugla uštede energije. Zagovaram gradnju objekata debljine zidova 40 ili više centimetara. Prirodni materijali su vrlo jeftini, razlika u krajnjoj ceni je zanemarljiva, a efekti su značajni – objašnjava Knežević, dodajući da na ovakvom zadatku zajednički moraju da rade proizvođači građevinskog materijala, investitori i država.
On od Vlade traži da se drugačije odnosi prema preduzećima u vremenu krize, a potom je kao primer naveo Sjedinjene Američke Države, koje su u svoju privredu i bankarski sistem „upumpale" značajna sredstva.
– Srbija se statistički privredno oporavlja, ali ja ne mislim da je tako. Kod nas su došle strane banke koje se vladaju po svojim pravilima. U uslovima krize kapital beži, pa plasmana ili nema ili su mali. Retki su odobreni investicioni krediti, banke povlače sredstva i čine sve da naplate ono što su plasirale. Ukoliko Vlada Srbije hoće da privreda radi, a hoće, naš predlog je da se podigne kredit namenjen privredi. Nemam ništa protiv da podižu kredite za budžetski deficit, to je u redu. Uzimamo kredite za puteve, i to je u redu, putevi su krvotok ove zemlje. Ali, isto tako apelujem da se podigne kredit koji će se ubaciti u oronulu privredu, kako bismo izgradili pogone, oživeli ugašeno, da povratimo stradalo u procesu loše privatizacije, da zaposlimo radnike koji su ostali bez posla i da angažujemo one koji će uskoro u javnom sektoru ostati bez radnog mesta – savetuje Knežević.
Sve ovo je bitno, kako kaže, jer će sva zaduženja morati da se vrate, a to se može samo iz privrede koja radi. „To nije mešanje države u privredu, tako pomažemo sami sebi", naglašava Knežević, i dodaje da bi pod hitno trebalo oformiti razvojne banke i fondove – isključivo za oporavak privrede Srbije.
