Izvor: Politika, 15.Apr.2014, 10:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građansko vaspitanje mora na popravni
Najlošije je ocenjena nastava u šestom osnovne i drugom i trećem razredu srednje škole. – I nastavnici i đaci žele nove i zanimljivije teme, nedostaju sredstva i literatura
Iako je nastava Građanskog vaspitanja dobila visoke ocene i đaka i nastavnika u osnovnim i srednjim školama, ovaj obavezni izborni predmet ipak će morati da pretrpi određene promene, posebno u srednjoj školi. Prema obimnom izveštaju koji je na zahtev prosvetnih vlasti uradio Zavod za vrednovanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, najlošiju ocenu ovaj predmet je dobio u šestom, pa sedmom razredu osnovne, kao i u drugom i trećem srednje škole. Utvrđeno je da učiteljima i nastavnicima nedostaju sredstva, materijali, literatura i obuka kako bi rad sa decom bio zanimljiviji, neke teme je potrebno prebaciti u starije razrede, ali i uvesti nove koje odgovaraju duhu 21. veka.
U istraživanju koje je sprovedeno u petnaestak gradova, a čiji su rezultati nedavno objavljeni, učestvovalo je 539 učitelja i 94 nastavnika u osnovnim školama, kao i 62 nastavnika u srednjim školama. Svoje ocene „građanskog vaspitanja” dalo je i 209 osnovaca i 120 srednjoškolca.
Zanimljiv rezultat je dobijen na pitanje kako su se nastavnici opredelili da predaju ovaj predmet: za 42 odsto njih ova nastava je bila nametnuta obaveza; za 30 odsto nastavnika Građansko vaspitanje je bio lični izbor, dok je za 21,5 odsto bio rezultat dogovora sa kolegama. Na pitanje da li bi nastavili da predaju ovaj predmet, 28 odsto je priznalo da bi prepustili časove kolegama jer su nemotivisani, preopterećeni, a fali im i obuka.
Stručnjaci Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, analizirali su nastavu iz ovog predmeta po razredima, a nastavnici su u brojnim temama biti podeljeni. Primera radi, nešto više od polovine nastavnika smatra da su zahtevi koji se postavljaju pred učenike od prvog do četvrtog razreda primereni, a ostali smatraju da nisu primereni. To praktično znači da svaki drugi učitelj ima probleme da ostvari zahteve programa.
Učiteljima i nastavnicima ponuđena je i mogućnost da praktično predlažu šta bi to promenili, pa su, na primer, za četvrti razred rekli da je potrebno da se osmisli sajt ili otvori fejsbuk-stranica za Građansko vaspitanje, koja bi služila za komunikaciju, komentarisanje tema, rešavanje problema i podsticanje učenika na razmenu mišljenja.
Nastavnici u petom razredu smatraju da bi bilo dobro da se uvedu nove teme iz oblasti nenasilnog ponašanja i seksualnog vaspitanja, kao i da za određene aktivnosti treba izaći van učionice.
U osmom razredu najvišu ocenu je dobila tema „mediji u savremenom društvu”, u trećem razredu razvijanje ekološke svesti, u prvom razredu podsticanje grupnog rada, dogovaranja i saradnje.Najviše primedaba nastavnici su imali na program šestog i sedmog razreda.
I dok svaki treći nastavnik u starijim razredima osnovne škole ima problema sa razumevanjem ciljeva i ostvarivanjem zahteva programa, većina učenika je zadovoljna predmetom, temama, kažu da su im sadržaji interesantni i nisu teški. Oni predlažu da se uvedu i nove teme, a gotovo 15 odsto njih je za to da se uvede brojčano ocenjivanje kao i u drugim predmetima.
U srednjoj školi, nisu zadovoljni ni učenici, niti nastavnici, a svaki drugi nastavnik priznaje da ima probleme u ostvarivanju zahteva programa. Oni smatraju da u drugom i trećem razredu srednje škole neki sadržaji nisu dovoljno zanimljivi učenicima, iako jesu važni i primereni uzrastu, ali ne podstiču kreativnost i inicijativu učenika. Za nastavnike su pojedine teme suvoparne, radi se sa mnogo dokumenata i deklaracija, insistira na detaljima…
Više od polovine nastavnika iz srednjih škola slaže se da bi bilo dobro da se uvede brojčano ocenjivanje, dok svega 19,4 odsto ispitanika smatra da je dobar postojeći način ocenjivanja.
Sandra Gucijan
objavljeno: 15.04.2014.
.jpg)
