Izvor: Danas, 07.Mar.2016, 20:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građansko kao lek
Ministarstvo trgovine pokrenuće inicijativu da se u okviru predmeta građansko vaspitanje uvedu lekcije o zaštiti prava potrošača. Tako je, vele, u razvijenim državama Evrope - tako je, velim, u normalnim zemljama koje drže do bazične informisanosti svojih građana. Ministarstvo prosvete izgleda nema ništa protiv, što je dobar znak, posebno nakon inicijative resornog ministra da se građansko vaspitanje (u paketu sa verskom nastavom) protera iz srednjih škola. ("Javna rasprava" je u >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << toku)!
I upravo zbog kompleksnosti i ozbiljnosti tematike kojom se bavi, građansko vaspitanje treba prevesti iz statusa obaveznog izbornog predmeta u obavezan srednjoškolski predmet sa nedeljnom normom od najmanje dva časa. Treba, naime, učiniti sve da se adolescenti što kvalitetnije u četvorogodišnjem periodu (jer u pitanju je proces) pripreme za aktivno učestvovanje u društvenom životu zemlje koja ozbiljno pati od iščašenja osnovnih ljudskih vrednosti. Valjalo bi, naime, taj izokrenuti vrednosni sistem konačno ispraviti, a građansko vaspitanje se u tom pogledu izdvaja kao prilično korisna poluga. Mada, džaba je i pluga ukoliko nema onih koje će istu ispravno koristiti - samosvesnih nastavnika i još boljih učenika.
Kvaka je u tome što ekonomske reforme polako ali sigurno idu u pravcu urušavanja obrazovnog sistema ove zemlje. A to je samo korak od stvaranja usko specijalizovanih stručnjaka koji su jedino aktivni (fleksibilni) prilikom jeftine rasprodaje vlastitog rada - i apsolutno pasivizirani u smislu građanskog angažovanja. Da bi građansko vaspitanje konačno profunkcionisalo kao ozbiljan školski predmet na kojem se, između ostalog, brusi kritičko mišljenje armije budućih glasača - potrebno je uspostaviti jasne kriterijume ko uopšte može predavati ovaj predmet. Trenutno, građansko vaspitanje služi kao moneta za potkusurivanje, to jest za dopunjavanje godišnje i nedeljne norme časova.
Reč je o direktnoj posledici odluke ministarstva prosvete da građansko vaspitanje može predavati bilo ko samo ukoliko poseduje dvodnevni (akreditovani) kurs. Na ovaj način diplome društvenih fakulteta bivaju degradirane a nastavnici opšteobrazovnih predmeta izgurani na prosvetnu marginu. Trend bi trebalo preokrenuti i zahtevati od ministarstva prosvete da što pre, jasno, glasno i nedvosmisleno uspostavi kriterijume ko može izvoditi nastavu građanskog vaspitanja. Ne, kao što je trenutno slučaj, bilo ko sa nekakvim besmislenim kursom (što je krajnje neozbiljno rešenje), već na prvom mestu sociolozi, filozofi, pedagozi, psiholozi i politikolozi sa adekvatnom obukom u organizaciji samog ministarstva prosvete.
P.S: Želimo li zdravo društvo i samosvesne građane - a ne ograničene negovatelje sistema izokrenutih vrednosti - onda reformišimo i ojačajmo građansko vaspitanje! Sistemu je takav predmet potreban - kao lek!
