Izvor: RTS, 04.Jul.2009, 14:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani više brinu o životnoj sredini
Rezultati akcije "Očistimo Srbiju" pokazuju da sve više građana obraća pažnju na zaštitu životne sredine. Najveći ekološki problemi industrijsko zagađenje i veliki broj divljih deponija. Uvođenje komunalne policije očekuje se na jesen, rekao državni sekretar u Ministarstvu životne sredine Bojan Đurić.
U akciji "Očistimo Srbiju" učešće su uzele skoro sve opštine u Srbiji, a rezultati dosadašnjih aktivnosti pokazali su da sve više građana počinje da obraća >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pažnju na zaštitu životne sredine, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu životne sredine Bojan Đurić.
Đurić je istakao da Srbija ne može da se očisti za deset meseci, koliko je predviđeno da traje prvi deo akcije, ali da će 2009. godina biti zapamćena kao godina u kojoj se u Srbiji, u odnosu prema životnoj sredini nešto značajno promenilo na bolje.
Kada je reč o uloženim sredstvima, Đurić je dodao da resorno ministarstvo neće zbog rebalansa budžeta smanjitivati predviđena sredstva u iznosu od oko milijardu dinara za tu akciju, ali da će se uštedeti smanjivanjem rashoda na drugim poslovima.
"Za akciju je planirano oko milijardu dinara, s tim što to nisu samo sredstva ministarstva jer velikim delom učestvuje i Nacionalna služba za zapošljavanje", objasnio je Đurić.
Đurić je dodao da u tome učestvuje i Fond za zaštitu životne sredine, koji sa oko 300 miliona dinara finansira projekte koji se tiču povećanja kapaciteta reciklažne industrije.
Prema njegovim rečima, sve opštine koje su konkurisale, dobile su sredstva iz budžeta Ministarstva životne sredine, a veliki broj njih je prepoznao značaj same akcije i samoinicijativno se uključio u nju, a potom obavestio ministarstvo o toku i rezultatima.
"Za nekoliko dana biće objavljen javni tender za kupovinu dve, tri hiljade većih kontejnera i tridesetak kamiona za odnošenje smeća, s obzirom na to da veliki broj opština u Srbiji nema sredstva za njihovu nabavku", rekao je Đurić.
Komunalna policija rešava problem divljih deponija
Osvrnuvši se na usvajanje seta ekoloških zakona u Skupštini Srbije, koji predviđaju rigorozniju kaznenu politiku u toj oblasti, Đurić je dodao da su nekim od njih propisane kazne veće i do 15 puta, a da su do sada kazne za prestupe bile "simbolične".
"Najveći ekološki problemi u Srbiji su industrijsko zagađenje i veliki broj divljih deponija, jer skoro polovina stanovništva Srbije nema gde da odlaže svoj otpad pa ga ostavlja na neformalnim deponijama, kojih u Srbiji ima skoro pet hiljada", ocenio je Đurić.
Đurić smatra da će uvođenje komunalne policije, koje se očekuje na jesen rešiti adekvatnim kaznama te probleme.
"Sprovode se i redovne kontrole firmi koje posluju s materijalima koji bi mogli da predstavljaju opasnost po okolinu, ali i dalje veliki problem predstavlja to što u Srbiji ima samo 70 ekoloških inspektora", objasnio je Đurić, dodavši da u Srbiji nema ni kompanija koje se bave tretmanom opasnog otpada.
"Mesecima već pokušavamo da dođemo do lokacije, ali svaki put nailazimo na otpor građana koji živi na toj teritoriji", rekao je Đurić.
"Nikome ne pada na pamet da gradi fabriku koja ne bi bila u skladu sa najvišim ekološkim standardima", objasnio je Đurić komentarišući nedavne otpore stanovništva Srbije izgradnji postrijenja za tretiranje opasnog otpada.
Državni sekretar u Ministarstvu životne sredine je naveo da su sličan problem pre desetak godina imali Finci, a da se sada na lokalnom nivou "utrkuju" za izgradnju postrojenja za preradu opasnog otpada, jer su to prepoznali kao ozbiljan biznis, s obzirom da ne postoji opasnost po zdravlje.
"Za sada u Srbiji postoje samo dva mesta na kojima se skladišti opasan otpad koji se potom izvozi", rekao je Đurić i dodao da je postupak izvoza veoma skup.
Previše prostora za napredak reciklažne industrije
Kada je reč o zakonima u oblasti ekologije, Đurić je dodao da je Zakon o Fondu za zaštitu životne sredine u skupštinskoj proceduri i da bi trebalo da se nađe na sednici Skupštine polovinom jula.
Prema njegovim rečima, Fond je sada ozbiljan ekonomski instrument s obzirom na ovogodišnji budžet od oko tri milijarde dinara i trebalo bi da pomogne razvoj reciklažne industrije.
"Reciklažna industrija će tokom 2009. i 2010. godine, koje su označene kao veoma teške u celom svetu, možda biti jedina industrijska grana koja će zabeležiti rast i povećanje broja zaposlenih", istakao je Đurić, i dodao da u tome Srbija sada dosta zaostaje čak i za zemljama regiona.
Đurić je dodao da se u Srbiji reciklira oko šest odsto otpada, dok je prosek regiona između 30 i 40 odsto, i jedan od akcenata akcije "Očistimo Srbiju" je upravo povećanje kapaciteta reciklažne industrije.
"Mi smo negde u kamenom dobu kada je u pitanju reciklažna industrija i definitivno u Srbiji ima previše prostora za njen napredak, a samim tim i dosta prostora za inkasiranje nekog profita", naglasio je Đurić.
Ministarstvo životne sredine do kraja godine treba da donese najveći broj podzakonskih akata - 188, dok Srbija zbog pristupanja EU treba da donese oko hiljadu raznih propisa, od kojih je svaki treći u nadležnosti tog ministarstva, rekao je Đurić.
