Izvor: Southeast European Times, 14.Okt.2013, 16:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Građani su prvi branik protiv terorizma

Saradnja policije i zajednica može da bude od koristi u sprečavanju osetljivih pojedinaca u podržavanju terorizma ili u tome da postanu teroristi.

14/10/2013

Linda Karadaku za Southeast European Times iz Prištine -- 14.10.2013.

Pripadnici policije na Balkanu prikupljaju obaveštajne podatke o ekstremistima koje bi potencijalno mogle da regrutuju terorističke organizacije, ali bi trebalo i da razmisle i o udruživanju sa lokalnim zajednicama kako bi poboljšale >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << napore na zaustavljanju terorizma, kažu eksperti.

Kosovska policija kaže da se radi na prevenciji svih krivičnih dela, uključujući terorizam, kao i na aktivnostima „osetljivih“ pojedinaca i grupa.

„Direkcija za borbu protiv terorizma, na osnovu nacionalne antiterorističke strategije, nadgleda aktivnosti svakog lica ili grupa lica osumnjičenih da imaju tendencije da podrivaju pravni sistem Kosova i izazovu neko drugo krivično delo“, kaže zaSETimes Brahim Sadriju, portparol kosovske policije.

Stručnjaci kažu da je Kosovska policija bila aktivna u usvajanju raznih strategija, uključujući preventivne mere kako se pojedinci ne bi pridruživali ekstremističkim organizacijama.

Ipak, uloga zajednica u prevenciji terorizma ne može se dovoljno naglasiti. Važan instrument za prevenciju terorizma je učešće građanskog društva u kreiranju smernica, javnom obrazovanju i javnom dijalogu o promovisanju tolerancije, kaže Abid Hodža, saradnik Centra za bezbednosne studije u Prištini.

Potrebni su dodatni napori za pokretanje što više javnih razgovora o opasnostima radikalizma i uspostavljanje standarda za humanitarne i dobrotvorne organizacije koje su u prošlosti korišćene za prikrivene ekstremističke aktivnosti, kaže Hodža.

„Međureligijski dijalog, uz učešće akademske zajednice, kreatora politike i verskih vođa, veoma je važan za lokalni efekat programa prevencije“, kaže Hodža zaSETimes.

Još jedan pristup koji se pokazao uspešnim je strategija koju je 2007. usvojila Velika Britanija radi pomoći pojedincima, saradnje sa institucijama i javnog osporavanja ekstremističkih ideologija, kako bi se sprečilo da „ranjive“ osobe počnu da podržavaju terorizam ili i sami postanu teroristi.

Zubeda Limbada, vođa projekta u gradskoj skupštini Birmingema i antiterorističke jedinice u policiji Zapadnog Midlenda, putovala je u Prištinu prošlog meseca radi učešća na seminaru koji je organizovao OEBS o borbi protiv nasilnog ekstremizma.

Ona je rekla da se britansko iskustvo saradnje lokalnih zajednica sa policijom pokazalo korisnim u borbi protiv korena terorizma.

Stručnjaci kažu da je Kosovska policija bila aktivna u usvajanju raznih strategija, uključujući preventivne mere kako se pojedinci ne bi pridruživali ekstremističkim organizacijama. [AFP]

„Ne postoji čarobni štapić. Ključ uspeha je da zajednice postanu partner tako što će biti prva brana protiv terorizma, uši i oči“, kaže Limbada zaSETimes.

Limbada kaže da bi pripadnici zajednica trebalo da učestvuju u partnerstvu sa policijom, jer zaustavljanje terorizma ne znači samo staviti opasne pojedince u zatvor, već zadobijanje poverenja ljudi.

EULEKS na Kosovu koji istražuje, procesuira i presuđuje slučajeva teških krivičnih dela kao što je terorizam, kaže da nisu koristili takav pristup, zato što je misija usredsređena na procesuiranje krivičnih slučajeva, a ne na saradnju sa zajednicom.

„Nemamo takve aktivnosti, poput kampanja podizanja svesti o terorizmu. Bavimo se isključivo slučajevima okarakterisanim kao terorizam“, kaže Irina Gudeljević, portparol misije, zaSETimes.

Limbada priznaje da britanski pristup nije bez problema. Potrebno je vreme da bi se uspostavilo pravo partnerstvo i uključili odgovarajući pojedinci iz agencija za zaštitu zakona.

„Ne poseduje svako veštine da radi sa zajednicama. Važno je da ljudi veruju policiji i da budu svesni da informacije koje dele sa policijom ne predstavljaju prikupljanje obaveštajnih podataka, već stvarno, aktivno partnerstvo“, kaže ona.

Vlasti kažu da su svesni opasnosti od islamskog ekstremizma, koji se raširio početkom 90-ih, kada su islamski borci stigli sa Bliskog istoka da ratuju u Bivšoj Jugoslaviji. U međuvremenu su dobili državljanstvo i ostali na Balkanu.

Sudovi u Bosni i Hercegovini doneli su presude u jedanaest slučajeva terorizma od 1998, ali vlasti priznaju da je saradnja sa zajednicama i njihova edukacija ključna za borbu protiv terorizma.

„Ljudi koji žive u malim mestima i zabačenim oblastima ne mogu da uvek prepoznaju opasnost. Bosanski političari moraju da razumeju da je ekstremizam pretnja za sve ljude koji ovde žive“, kaže zaSETimes Dušanka Majkić, predsednica parlamentarnog odbora BiH za odbranu i bezbednost.

U izradi ovog izveštaja učestvovao je dopisnik iz Sarajeva Dražen Remiković.

Koje preventivne mere mogu da uvedu države na Balkanu kako bi predupredile terorizam? Podelite svoje mišljenje, napišite komentar.

Nastavak na Southeast European Times...