Izvor: Blic, 22.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani podigli 200 milijardi dinara kredita
Građani podigli 200 milijardi dinara kredita
Pošto su savladali strah od banaka, stvoren devedesetih godina, Srbi su počeli sve više da uzimaju kredite. Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, za jedanaest meseci ukupna kreditna aktivnost bankarskog sektora iznosila je 640,766 milijardi dinara, mada kreditiranje privrede i dalje ima veći udeo u poređenju sa stanovništvom. Naime, banke su preduzećima odobrile kredite u vrednosti od 395,162 milijardi dinara, a stanovništvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << skoro upola manju, ali ne i zanemarljivu cifru od 200,266 milijardi dinara.
Keš krediti su u Srbiji najpotrebniji, najtraženiji i najviše korišćen bankarski proizvod. Glad za zajmovima još nije utoljena, a procenjuje se da će se stanovništvo, kao i privreda, i u narednih nekoliko godina još zaduživati. Ono što zabrinjava, međutim, nije visina duga po stanovniku, već brzina ulaska u dužničko-poverilački odnos sa bankom i to što skoro niko od zajmotražilaca ne pita za cenu kredita. Ipak, preciznih podataka o prosečnoj zaduženosti po građaninu nema. Moguće je proceniti koliko u proseku svako od 1,98 miliona zaposlenih (u Srbiji bez Kosova) duguje - a to je 100.668 dinara. Preračunato po jučerašnjem srednjem kursu NBS to je 1.285 evra po zaposlenom, ili nešto više od četiri prosečne novembarske plate. U aprilu je taj iznos bio 850 evra, a mesec dana ranije bio je 40 evra manji. Ono što zabrinjava nije visina duga, koja u odnosu na zemlje u okruženju nije visoka, već tempo zaduživanja građana. Ta rastuća tražnja za kreditima zapravo odražava potrošačku glad stanovništva.
- Zasad ne postoji problem dužničkog ropstva građana u Srbiji. Mada, zabrinjavajuće je što građani uzimaju gotovinske kredite ne pitajući za njihovu cenu. Glad za zajmovima je još velika, a skoro niko od zajmotražilaca ne pita kolika je kamatna stopa, već im je važno da je procedura za dobijanja kredita što manje zahtevna. Drugim rečima, cena kredita ne utiče na njihovu tražnju. Konkurencija među bankama se stvara po sistemu ko brže da keš kredit, a ne kolika mu je kamatna stopa. Treba očekivati da će i u narednih nekoliko godina rasti tražnja građana u Srbiji za kreditima - ističe prof. dr Jurij Bajec.
Postoje dve grupe građana koje uzimaju kredit, ukazuje naš sagovornik. Prva grupa kreditom rešava tekuće probleme, a drugu grupu čine klijenti sa većim prihodima, koji kreditom kupuju trajna potrošna dobra. Ipak, po rečima dr Bajeca, i jedni i drugi moraju da budu svesni da u tržišnom liberalizmu svi preuzimaju rizik i da zato treba da budu oprezni kada se zadužuju.
Sudeći po stukturi, najčešće se odobravaju namenski i nenamenski gotovinski kredit na rok od dve do pet godina, a slede potrošački i zajmovi za stambenu izgradnju. Za stambene kredite banke su od početka godine do novembra odobrile 45,338 milijardi dinara.
Ovu statistiku potvrđuju i same banke. Ukoliko se izuzmu stambeni krediti, u strukturi plasmana 'Banke Inteza' dominiraju gotovinski krediti.
- Visok procenat uredne otplate od preko 97 odsto ukazuje da su građani revnosni u izmirivanju svojih obaveza - ističu u ovoj banci.
I u 'Findomestik banci', kako kaže Vladimir Marković, potpredsednik Izvršnog odbora, najtraženiji su gotovinski krediti.
- Prosečni iznos koji građani zahtevaju, a banka im odobrava, jeste 3.000 evra. Prosečan rok otplate je četiri godine - naglašava Marković.
Za razliku od Srbije, susedi i razvijen svet mnogo brže ulaze u kreditne aranžmane. U Hrvatskoj svaki zaposleni duguje u proseku 13 prosečnih plata.
Danijela Nišavić Zaduženost će još rasti
Zaduženost građana kod poslovnih banaka neće opasti bez obzira na smanjenje ili rast kamatnih stopa, ocenjeno je juče na Okruglom stolu koji su u Beogradu organizovali Fond za razvoj ekonomske nauke (FREN) i Naučno društvo ekonomista, prenosi Beta.
- NBS će u 2007. godini težiti da smanji zaduženost građana kod banaka jer je privatni dug koji je u 2005. godini iznosio 29 odsto BDP-a u ovoj godini iznosi 37 odsto i u stalnom je porastu - upozorio je Pavle Petrović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
To bi, kako je kazao, moglo da dovede do ekonomske krize u zemlji, bez obzira na to što je to rizik koji preuzimaju pre svega zaduženi pojedinci.
