Izvor: Politika, 09.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani odlučuju o brani
Valjevo – Valjevci se ipak neće seliti u brda, niti će budacima jurišati na građevinu, odnosno 75 metara visoku branu veštačke akumulacije Rovni, udaljenu 13 kilometara od centra grada, koja do kraja ove i početkom naredne godine treba da počne sa punjenjem. Od njih će jedino biti zatraženo da se svojim potpisima, a ako zatreba i na referendumu izjasne o neophodnosti znatnog korigovanja nivoa vode. Time bi se otklonile brojne potencijalne opasnosti po životnu okolinu, sprečilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zagađenje plemenitih podzemnih voda, uništavanje zemljišta, neekonomičnost, ali i koliko-toliko smanjio strah građana od eventualne havarije i poplavnog talasa. Ovo je deo zaključaka sa nekoliko stručnih rasprava, koje je inicirala grupa valjevskih hidrogeologa, sa Draganom Petrovićem na čelu. Ovi stručnjaci veruju da se ne radi o kapitalnoj, već o promašenoj i vrlo skupoj investiciji. Prvobitne procene da će se odavde vodom snabdevati pet opština u Kolubarskom okrugu, Lazarevac i termoakumulacija "Kolubara B" praktično su se izjalovile. Zbog preduge gradnje, skoro dve decenije, većina potencijalnih korisnika u međuvremenu je rešila pitanje vodosnabdevanja i samim tim digla ruke od ovog projekta. Valjevski hidrogeolozi, koje svojevremeno niko nije pitao za mišljenje, prosto su razočarani kada čuju da će njihov grad upravo preko akumulacije trajno rešiti snabdevanje pijaćom vodom.
– Davanje takvih objašnjenja i obećanja je uvreda za struku, ali i za građane, jer se nameće logično pitanje: piti vodu iz bare ili iz izvora. Mnogi ugledni srpski istraživači – od profesora Jovana Žujovića, dr Nikole Milojevića, dr Radenka Lazarevića, profesora Jovana Perića pa do dr Mihajla Simića i pre njih glasovitog Jovana Cvijića – utvrdili su da su podzemne vode valjevskog karsta, po količini i kvalitetu, božji dar. Na ovom prostoru nalazi se najveći potencijal plemenitih pijaćih voda u Srbiji. O tome govori i podatak da su od 2000. godine ovde sagrađene četiri fabrike za flaširanje prirodne vode, a samo u lelićkom kraju postoje uslovi da se otvori još najmanje 20 fabrika! I u svetu je trend voda iz podzemlja, dok akumulacije koriste samo oni koji su na to primorani – objašnjava za "Politiku" Dragan Petrović.
Valjevski hidrogeolozi istovremeno ukazuju na mogućnost pojave klizišta, odrona i netektonskih poremećaja. Ovo tim pre, kako navode, što se radi o najvećoj nasutoj brani u Srbiji, visine 75 metara, sa 50 miliona kubnih metara vode smeštene na "krov" grada sa više od 60.000 stanovnika. Pozivajući se na iskustva iz sveta, oni tvrde da apsolutno sigurnih brana nema, kao i da svaka akumulacija ima ograničen vek trajanja.
– Za to imamo niz primera izgrađenih brana u našoj zemlji. Đerdapsko jezero je zapunjeno muljem i blatom 80 odsto, Zvorničko jezero zapunjeno je za osam godina 48 odsto... Valjevska akumulacija će se takođe brzo zapuniti, prema nekim procenama, za oko 30 godina. Dakle, nakon zapunjavanja akumulacije, imaćemo iznad grada mulj koji će biti stalna opasnost – veli Petrović.
Grupa valjevskih hidrogeologa takođe ukazuje da gradnju akumulacije nije pratila adekvatna stručna analiza njenog uticaja na okolinu od promene mikroklime i znatno uvećane vlažnosti vazduha. Pored ugrožavanja zdravlja ljudi, zabrinuti su i za sudbinu nekoliko izuzetnih kulturnih dobara u njenoj blizini kao što su crkva Gračanica i manastir Pustinja, u kojima se nalaze freske neprocenjive vrednosti i koje bi vlaga u potpunosti oštetila.
– Ne tražimo da se zaustavljaju radovi, jer na tako nešto nemamo pravo, ali zahtevamo da se nivo vode snizi ispod kote 333, odnosno za 30 do 35 metara u odnosu na planirani. U svemu imamo veliku podršku građana i eminentnih srpskih stručnjaka. Valjevci će se o tome izjasniti potpisima, čije prikupljanje je počelo, a ako to ne bude dovoljno – i na referendumu. Ovo nije nikakav oblik pritiska, već reakcija savesti struke koja pokušava da spreči greške koje nam ni priroda niti generacije koje dolaze nikada ne bi oprostile – naglašava hidrogeolog Dragan Petrović.
[objavljeno: ]
