Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Okt.2021, 15:16

Građani i nauka u 21. veku

Tumačenje naučnih činjenica nije jednostavno i populaciji je lakše da veruje u novinske napise, ocenili su učesnici onlajn konferencije "Značaj nauke u donošenju odluka za građane u 21. veku" i upozorili da zbog toga dolazi do poplave dezinformacija kada je reč o medicini.

Na skupu Kolor medija komjunikešns u Beogradu predstavljena je anketa prema kojoj se građani u donošenju odluke o ishrani, pušenju i vakcinaciji oslanjaju na nauku 74 odsto, na internet njih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << 2,9 odsto mišljenje javnih ličnosti 2,9 odsto, a na iskustva prijatelja 20 odsto.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Predrag Sazdanović rekao je da svetska epidemija korona virusa predstavlja ultimativni stres za sve i da je prirodnio da ljudi iz podsvesti na to reaguju strahom.

U eri globalizacije i infodemije imamo poplave dezinformacija, koje donose dileme, a dilema je najpogubnija stvar za ljudski mozak, rekao je Sazdanović. U tome, kako je predočio, uzrok poplave zasnovane na dezinformacijma.

Oni koji su verovali nauci, racionalni tipovi su se vakcinisali i bezbrižnijio dočekuju novi talas, a ovi iracionalni i dalje iracionalno opravdavaju svoj strah, pozivajući se na autoritete, koji su najčešće lažni, zaključio je Sazdanović.

Virusološkinja Ana Banko je ukazala da su teorije zavere bazirane na negativizaciji svega i da to nije problem samo vacinacije, već je veći.

Tumačenje naučnih činjenica nije jednostavno, mnogo teže je tumačiti rezultate i populaciji je lakše da veruje u novinske napise. To je simplifikovano viđenje, nauka je kompleksna, mi ne možemo jednostavno objasniti ni imunizaciju, ni imunost, ni PCR, navela je Banko.

Kako se virus menja, tako se i naučne činjenice menjaju, objasnila je Banko, i dodale da se ne može pozivati na nešto što je bilo pre šest meseci ako je danas izmenjen virus.

Prema njenim rečima, nauka mora da se približi običnim ljudima. Sreća je da sada znamo dosta o virusu i da imamo vakcinu i da smo na korak do rešenja, ukazala je Banko.

Svi, i vakseri i antivakseri imaju isti cilj, to je da da se ovo završi, što znači dolazak epidemije pod kontrolu, a cilj vakcine je da sa virusom možemo normalno da živimo, rekla je Banko.

Nije pogrešno biti trasparentan i reći vakcina ne štiti od zaražavanja, nije 100 odsto efikasna, ali vakcinisani nećemo teško oboleti ni umreti zbog korona virusa, poručila je Banko.

Ona je istakla da bi u medijskom pristupu trebalo izbeći senzacionalizam i plasiranje informacija bez pravog objašnjenja.

Direktorka Fonda za nauku Milica Đurić Jovičić istakla je da je važno da naučnici kad govore sa širim svetom govore razumljivim jezikom, da budu jasni komšiluku.

Prema njenim rečima, mediji su počeli da se naučnoj zajednici više obraćaju za zanimljive sagovornike, što je značajno da građani pokažu više interesovanja za nauku.

Važno je da, iako to nisu klikabilne teme, bilo kovid ili zagađeniost reka i hrane, da građani imaju svest o kvalitetu života da čuju šta naučnici koji su čitave karijere posvetili tim prioblemima, imaju da kažu, zaključila je ona.

Sanja Knežević iz Instituta za digitalne komunikacije predstavila je najnovije istraživanje u kojem 94 odsto mladih koristi društvene mreže kao izvor za informisanje.

Navela je da je taj procenat naglo skočio za proteklu godinu, a da tri četvrtine građana koristi mreže kao jedan od izvora informisanja, a jedna četvrtina kao jedini izvor.

Kneževićeva je naglasila da je važno da društvene mreže pravilno koristimo.

Problem je što se informacije ne proveravaju, zbog niskog nivoa medijske pismenosti, ukazala je i naglasila da je važno da se infornmacije proveravaju i sagledavaju iz drugog ugla.

Ona je rekla da smo postali zavisnici od društvenih mreža, pošto se u proseku dnevno provodi oko tri sata na mrežama. Ipak, smatra Kneževićeva, ako ih pametno koristimo možemo postići dobre rezultate.

Kako možemo da utičemo to je da objasnimo mladima da sve informacije koje im stižu, obrade, provere, analiziraju, da učimo decu da razmišljaju, navela je Knežević.

Direktorka Instituta za nuklearna istraživanja Vinča Snežana Pajović izjavila je da nauka sve više dobija na značaju i da je ta oblast uvek bila deo evrospkog prostora.

Ona je rekla da je optimista i da je situacija sa epidemijom pokazala da nauka ima značajnu ulogu i povezala zdravstvo i nauku.

Prema njenoj oceni, društvene mreže su značajne ali da treba biti veoma samosvestan i znati kako ih iskoristiti, što nikako ne bi trebalo da bude glavni izvor informisanja.

Nauka nije potrošnja, već su nauka i prosveta osnov jedne jake države, jake ekonomije, za to treba imati visoko prosvećene ljude, naglasila je Pajović.

Preventivna medicina je spas za svaku zemlju i naša država ide u tom smeru, kvalitet života je povezan sa razvojem preventivne medicine, zaključila je ona.
Pogledaj vesti o: Poplave

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...