Izvor: Blic, 13.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani i dalje redovne platiše
Građani i dalje redovne platiše
Malo učešće nenaplativih kredita u ukupnim bankarskim potraživanjima značajan je pokazatelj stabilnosti finansijskog sistema u Srbiji. U poslednjem broju 'Kvartalnog monitora', koji izdaje Fond za razvoj ekonomske nauke (FREN), autori podsećaju da su na startu srpske tranzicije, početkom 2001, nenaplativi krediti činili čak 80 odsto aktive bankarskog sektora. Prema podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, na dan 8. decembra prošle >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godine krediti sa docnjom činili su 9,1 odsto ukupno odobrenih kredita, što je otprilike na nivou proseka zemalja jugoistočne Evrope.
Visoka stopa servisiranja bankarskih kredita, uprkos visokim kamatama, po mišljenju bivšeg guvernera NBS i glavnog urednika 'Kvartalnog monitora' Kori Udovički, može se objasniti jedino činjenicom da Srbija vrvi od produktivnih prilika za investiranje. Iako se ova konstatacija manje odnosi na kredite stanovništvu, građani se u otplati kredita očito ponašaju mnogo odgovornije nego što bi to očekivali oni koji ih često i s punim pravom upozoravaju da se ne zadužuju olako. Iako prosečan nenamenski kredit stanovništvu iznosi svega 2.000 evra (163.000 dinara), a prosečan odobreni stambeni kredit jedva domašuje cenu garsonjere u predgrađu (1,8 miliona dinara ili 23.000 evra), za srpske plate to je i te kakvo opterećenje. Ipak, građani svoje obaveze prema bankama ažuriraju mnogo redovnije i sa znatno manje komocije nego kada su u pitanju dugovi prema javnim preduzećima.
Ukupan dug stanovništva bankama na dan 8. decembra prošle godine iznosio je 191,7 milijardi dinara ili blizu 2,4 milijarde evra. Istog dana, dug po kreditima sa evidentiranim kašnjenjem iznosio je 7,15 milijardi dinara, što je manje od 90 miliona evra.
B. Krivokapić
|
