Izvor: Blic, 22.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani bez zaštite pred bankarima
Građani bez zaštite pred bankarima
Vlasniku manje beogradske firme, koji je kredit uzeo u jednoj od banaka koje je nedavno prozvala NBS, rata kredita za jul ove godine obračunata je po neverovatnom i do sada nedostignutom kursu evra od 89,249 dinara. Tako je ovom privredniku, koji se obratio našoj redakciji, mesečna rata od 2.748 evra naplaćena 245.317 dinara (89,2 dinara umesto 83,4), čime je samo tog meseca oštećen za oko 16.500 dinara.
Više sreće nije imao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ni njegov sugrađanin koji je uzeo stambeni kredit u drugoj banci sa spiska NBS, a kome je dug od 1.940 evra ovog meseca u dinarskoj protivvrednosti iznosio 169.000 dinara, odnosno obračunat je po kursu dinara od 87,14 (trenutni srednji kurs evra je 81,5 dinara).
Na spisku banaka koje su imale nekorektan odnos prema klijentima našle su se 'Meridijan', EFG, AIK, 'Vojvođanska', 'Inteza' i 'Alfa'. Banke EFG, 'Meridijan' i AIK su prozvane zbog toga što pri odobravanju kredita građanima primenjuju niži kupovni, a kod otplate viši prodajni kurs evra, dok su se banke 'Inteza', 'Meridijan', 'Vojvođanska' i 'Alfa' našle na spisku zato što valutnu klauzulu primenjuju isključivo u svoju korist, tako što klijentima otplatnu ratu kredita uvećavaju kada dinar slabi, a ne umanjuju je kada domaća valuta jača.
U Narodnoj banci Srbije podsećaju da su u protekle dve nedelje primili preko 2.000 poziva nezadovoljnih građana, a najčešće žalbe odnose se na kurs koji banke primenjuju kod otplate rate kredita, kao i na uvećane kreditne troškove i kamatnu stopu.
Tako je, kažu u NBS, bilo primera da se za ratu otplate kredita u julu mesecu koristi kurs iz januara meseca, koji je značajno nepovoljniji za korisnika kredita. U NBS podsećaju građane, koji smatraju da je banka prekršila odredbe ugovora, da mogu da se obrate sudu i sudskim putem traže odštetu.
U prozvanim bankama tvrde da nisu prekršili nijedan zakon, zbog čega odbijaju mogućnost bilo kakvog obeštećenja klijenata.
Tako u 'Meridijan banci' ističu da su u svemu postupali u skladu sa ugovorima koje su zaključili sa strankama.
- Banka nikada nije naplatila nešto što nije predviđeno ugovorom i sa čim se stranka nije saglasila. Nismo oštetili nijednu svoju stranku, pa nismo ni u poziciji da vršimo obeštećenja - kažu u 'Meridijan banci'. I u AIK banci tvrde da nisu oštetili klijente, te da nema razloga za obeštećenje.
- Klijentima koji su se javili NBS savetujem da se prvo obrate nama, da zajedno vidimo u čemu je problem - kaže Jelica Marjanović, zamenik generalnog direktora AIK banke. Prema njenim rečima, od 1. januara ove godine AIK banka ne obračunava kredite po nižem, a rate po višem kursu.
- Takve kredite smo imali tokom 2004. i 2005. godine, kao uostalom i sve druge banke. To smo videli od drugih. Od početka ove godine i odobravamo i naplaćujemo kredite po srednjem kursu - kaže Marjanovićeva. Ona ipak ne smatra da su poslovanjem u prethodne dve godine oštetili klijente, jer su, kako kaže, samo pratili generalna kretanja na tržištu.
Prozivku banaka od strane NBS Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, doživljava kao nekorektan gest i jeftinu demagogiju.
Na pitanje kako je moguće da banke računaju rate po višem kursu evra od trenutnog, Dugalić kaže da u ugovoru uglavnom stoji da se u slučaju promene kursa rata naplaćuje po kursu na dan sklapanja ugovora.
A u NBS, koja je očito rešila da zaštiti klijente od nesavesnih banaka i zavede red, poručuju da će od 1. oktobra ove godine, kada stupa na snagu novi Zakon o bankama, početi i sa novčanim kažnjavanjem banaka koje netransparentno prikazuju kreditne elemente. Kazne za banku kreću se od jedan do pet odsto propisanog novčanog osnivačkog kapitala banke, a za odgovorna lica u menadžmentu od jedne do dvanaest zarada.
U NBS poručuju da će se nastaviti redovne kontrole svih banaka, kao i objavljivanje spiskova nekorektnih prema klijentima, i podsećaju da je sadašnji spisak napravljen na osnovu konkretnih ugovora klijenata sa poslovnim bankama i kompletne dokumentacije.
Katarina Preradović
