Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Okt.2010, 11:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Građani BiH biraju nove organe vlasti

BANJA LUKA -

Jutros u sedam sati otvorena su glasačka mesta za opšte izbore u Bosni i Hercegovini gde se biraju najviši organi vlasti za naredni četvorogodišnji period.

U birački spisak Republike Srpske upisano je 1,1 milion, a u Federaciji BiH 1,9 miliona građana s pravom glasa.

Proces glasanja odvijaće se sve do 19.00 sati na 5.276 biračkih mesta u BiH.

39 stranaka, 11 koalicija i 13 nezavisnih kandidata

Na opštim izborima >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nešto više od tri miliona registrovanih birača moći će da glasa za članove Predsedništva BiH iz reda tri konstitutivna naroda - jednog iz Republike Srpske i dva iz Federacije BiH, kao i nove sazive skupština na državnom, entitetskom i kantonima FBiH.

Republika Srpska bira i predsednika.

Preliminarni izborni rezultati za Predsedništvo BiH biće saopšteni večeras u 22:45 sati, a za Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH u jedan sat iza ponoći.

Izbore sprovodi Centralna izborna komisija, a proces glasanja nadgledaju posmatrači političkih subjekata, nevladinih organizacija i tela zaduženih za praćenje izbornog ciklusa.

U izbornoj trci učestvuje 39 stranaka, 11 koalicija i 13 nezavisnih kandidata.

Ovo su treći opšti izbori koje sprovodi Centralna izborna komisija (CIK), a šesti posle rata.

Ovogodišnji izbori koštaće 12,6 miliona konvertibilnih maraka (KM), od čega će iz budžeta BiH biti obezbeđeno 8,5 miliona KM, a iz opštinskih oko četiri miliona.

Shodno Dejtonskom mirovnom ugovoru iz 1995. godine kojim je okončan troipogodišnji rat u BiH, bivšu centralnu jugoslovensku republiku čine dva entiteta, RS i muslimansko-hrvatska Federacija BiH.

Bakir Izetbegović vs. Haris Silajdžić

Biračka mesta u BiH otvorena su u sedam sati, prvi rezultati očekuju se tokom noći, a analitičari ocenjuju da će najneizvesnija trka biti za dominaciju na sarajevskoj političkoj sceni, među bošnjačkim političkim opcijama.

U glavnom gradu BiH na svakom koraku su tragovi "rata plakatima" u kojem je, bar prema onome što se može videti u centru grada, "pobedu" odnela Stranka demokratske akcije, čiji je kandidat za bošnjačkog člana Predsedništva Bakir Izetbegović, sin osnivača stranke Alije Izetbegovića.

Za favorita među kandidatima za Predsedništvo ipak važi aktuelni član tog tročlanog tela, Haris Silajdžić (Stranka za BiH), ali niko ne isključuje ni mogućnost da iznenađenje napravi nova ličnost na sarajevskom političkom terenu, vlasnik "Avaza" Fahrudin Radončić.

"U Federaciji BiH imamo novog igrača, Fahrudina Radončića i Savez za bolju BiH, koji dodatno komplikuje političku scenu, koja je već fragmentirana poslednje četiri godine", rekao je Tanjugu sarajevski analitičar Srećko Latal.

Latal je ocenio da bi, uz Silajdžićevu Stranku za BiH, SDA i Socijaldemokratsku partiju Zlatka Lagumdžije, Radončićeva opcija mogla donekle da izmeni političku sliku - "možda ne da preuzme vodeću ulogu, ali očekuje se da će osvojiti nekoliko procenata u parlamentima, pa bi mogao da učestvuje u vlasti".

Taj analitičar Međunarodne krizne grupe ističe da ne očekuje velike promene, ali ukazuje da "čak i neke manje promene mogu biti značajne", u Federaciji, ali i u Republici Srpskoj.

"U RS, čini se da je očigledno da će Savez nezavisnih socijaldemokrata i Milorad Dodik pobediti, ali pet ili 10 odsto više ili manje glasova može puno promeniti, pošto je SNSD u poslednje četiri godine imao gotovo apsolutnu vlast, što je bilo očigledno u ponašanju. Ako SNSD bude prisiljen da traži nekog saradnika u koalicijama, to bi moglo promeniti priču", smatra Latal.

Neizvesnost među hrvatskim nacionalnim strankama

On smatra da neizvesnosti ima i među hrvatskim nacionalnim strankama, pošto se ta politička scena podelila na dva bloka - Hrvatsku demokratsku stranku i ujedinjene ostale hrvatske opcije - koje bi se "mogle izjednačiti". "Ne očekuju se drastične promene, ali čak i neki manji pomaci mogu dovesti do zanimljivih zapleta i raspleta", zaključio je Latal.

Uprkos snazi HDZ, za favorita u trci za hrvatskog člana Predsedništva važi Željko Komšić iz SDP, jer procene kažu da će baš njega podržati veliki broj Bošnjaka. Po izbornim pravilima u BiH, u Federaciji se glasa za bošnjačkog i hrvatskog člana Predsedništva.

Glasači u RS imaju pravo da glasaju samo za srpskog člana, gde najviše šansi imaju Nebojša Radmanović (SNSD) i Mladen Ivanić, lider Partije demokratskog progresa koja na ovim izborima nastupa u koaliciji "Zajedno za Srpsku", sa Srpskom demokratskom strankom. Kandidati te dve političke opcije "obračunaće" se i u trci za predsednika RS - reč je o Miloradu Dodiku i Ognjenu Tadiću.

Izbori će BiH koštati sedam miliona evra, a partije su zvanično u kampanji trošile između pola miliona i 700.000 evra.

Ceca, Hanka i Bora Čorba

Ocenjuje se da je finiš kampanje prošao bez velike euforije, a "veliko finale" u Banjaluci je, na mitingu SNSD, obeležio nastup srpske folk pevačice Svetlane Cece Ražnatović, dok je u Sarajevu, za Silajdžićevu stranku, pevala Hanka Paldum. Na Palama je, na poziv nepoznate Ekološke stranke, nastupio i frontmen Riblje Čorbe, Bora Đorđević.

Po mišljenju analitičara Latala, kampanja je ovaj put bila "malo blaža u odnosu na 2006. godinu".

"Tada su kompletni izbori bili označeni duelima Silajdžić - Dodik. Dodik je zagovarao referendum za otcepljenje, Silajdžić ukidanje RS. S bošnjačke i hrvatske strane u poslednjih mesec dana primetno je došlo do smanjivanja radikalne retorike, nisam primetio da je bilo ko dovodio u pitanje opstanak RS", kazao je Latal i dodao da je "SNSD izabrao dosta radikalnu retoriku, dovodeći u pitanje postojanje BiH i ostavljajući mogućnost mirnog otcepljenja, kako to oni kažu".

"Njihove (SNSD) kampanje najčešće su počinjale od rečenice ‘ako RS ne bude priznata, onda mirno otcepljenje’… Nažalost, Banjaluka čuje prvi deo rečenice, a Sarajevo drugi", naveo je on.

Prema njegovom mišljenju, kampanju je ipak obeležila "malo blaža radikalna retorika, bez konkretnih pitanja, ideja, uz par incidenata koji nisu ugrozili održavanje izbora".

Kad je reč o odnosu sarajevskih političara prema Beogradu, Latal veruje da su "sve bošnjačke političke opcije uvidele da je neophodno da se uključe u stvaranje bolje komunikacije sa Beogradom".

"Ostalo je jedno od ključnih pitanja institucionalizacije odnosa, zato što je ovo što je sada na sceni, rasparčavanje odnosa. Dakle, (predsednik Srbije Boris) Tadić, odnosno vlast u Srbiji ima paralelan odnos sa Banjalukom, pa onda malo drugačiji paralelan odnos sa Sarajevom. Mislim da bi se u interesu obe zemlje taj odnos morao smestiti tamo gde mu je mesto, u državne institucije Srbije i BiH, što ne bi moralo isključivati entitete, ali bi značilo jedan malo kooordiniraniji pristup od strane BIH", dodao je on.

Latal, takođe, postavlja i pitanje učešća predsednika Srbije i lidera DS Borisa Tadića u kampanji Dodikove SNSD.

"Sa strane Srbije, tu se mogu videti još neka dešavanja koja jako negativno odjeknu u Sarajevu: jedno je pitanje Ilije Jurišića, drugi je slučaj koji je dosta unazadio odnose, hapšenje gospodina (Ejupa) Ganića i možda sad ovo što se dešavalo u proteklih par dana, što još nije stiglo da ima impakt, učešće predsednika Tadića u predizbornim skupovima SNSD. Normalno je da Beograd mora da ima dobar odnos s predstavnicima RS, ali meni se čini da je ovo jedan od retkih trenutaka kad je taj odnos Beograda i Banjaluke izašao iz institucionalnog i prešao u politički okvir", zaključio je on.

Na šestim opštim izborima posle rata, 3,1 milion registrovanih birača bira najviše organe vlasti za naredni četvorogodišnji period, a u izbornoj trci učestvuje 39 stranaka, 11 koalicija i 13 nezavisnih kandidata.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...